sitnim slovima

PRVO, MINI-BLOG

idu mi (da ne kažem na šta) svi ti rekreativni "sportisti" koji kad se predstavljaju kažu "ja sam Maratonac", rekao bi čovek da su upravo ispunili olimpijsku normu. a ono najobičniji džabalebaroši na maminom hlebu. radnim danima malo trčkaranja u slobodno vreme, za vikend na trku, a u međuvremenu 16 sati dnevno na fejsu. kako mogu da cenim nekoga kome su jedini žuljevi od trčanja, a nikada u životu ih nije dobio od lopate ili krampa? ljude koji ne zarađuju/žive od sporta, cenim prema tome koliko su radni i vredni u onom ostatku dana, kad oduzmeš taj sat trčkaranja. jer koristan rad, i iluzija rada, nikako nisu isto i sasvim lepo idu zajedno. od svih Rekreativaca, cenite jedino one koji svakog meseca čekaju platu. ovo drugo, sikter.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

A OVO ISPOD JE ONO ŠTO ISPOD SVAKOG BLOGA STOJI SITNIM SLOVIMA ALI KANDA TO SKORO NIKO NE ČITA. A TREBALO BI.

auf bre ala se ovde narod lako ostrašćuje :-P

gomilice nekog uvredljivog sveta. posle svakog mog razmišljanja pojavi se bar jedan novi neprijatelj. ko puževi posle kiše. i što je najzanimljivije, najglasniji budu oni koje nisi ni pomenuo nego su se sami prepoznali. i tako, gle ironije i parodije, odmah etiketiraju sebe. ovde, kao što rekoh pre neki dan, svako sebi daje pravo da mu se ne sviđa ovo i ono, a kad se nekome ne sviđa to što on radi, zlo i naopako! pa gle drskosti još to ovako polu-javno i napiše.

moja ideja je pak da kao i svaki blog (skraćenica od weB LOG) to što je nešto dostupno za čitanje ne znači nužno da sam ja to pisao ni kao neki pamflet ni kao doktorsku disertaciju. to što ja sednem svakog dana da desetak minuta kuckam neki (uglavnom sportski) Dnevnik, umesto da ga pišem u svesku, ja to radim uglavnom zbog ljudi koji me znaju i koji vole to da pročitaju. usput i svakom drugom omogućim da tu zaviri, inkognito.

izgleda da prosečni balkanac to ne kapira. on dođe ovde i misli da je blog isto što i nju jork tajms. a moj blog je moja prćija, mogu da pišem o stvarima a da nisam o njima ni razmišljao, mogu da lupetam, mogu da psujem, dobro, umereno, a to što si zavirio i pročitao nešto što ti se ne sviđa, šta ću ti ja? stisni UNLIKE na stranicu i nemoj više svraćati, srećan put i laku noć igumane.

nisam vam ja od "onih" blogera koji za sebe kažu Ja Sam Bloger i to im dođe kao zanimanje, tipa Tviteraš, ili Ultra Trkač. jok brate, nisam ja ovde došao da se obogatim, nego da popričam sa prijateljima. ako proširim krug za samo jednog godišnje, ihahaaaajjj, puna kapa.

ali sad on dođe pa se svađa sa mnom pa mi piše neke komentare a niti smo se ikada u životu sreli ni popričali niti znam ko je on/ona uopšte. idi brate sestro pa piši kontra blog ako imaš vremena, nije zabranjeno zakonom. uopšte nije lepo kad upadneš u nečiju kuću samo da bi se svađao, niti je lepo da dohvatiš nečiju svesku pa hajde ako si i prelistao ali ti uzmeš pa žvrljaš po njoj i precrtavaš sve što ti se ne sviđa. alo?