28 rujna 2015

Vale

ova priča bi mogla da ode na sve blogove, 
sportske i manje sportske.
pre desetak dana je umrla Valerija Kapeloto, 
mlađa sestra čuvene Alesandre, svetske šampionke 1997.

Valerija je stigla "samo" do titule prvaka Italije, 1999.,
a iste godine je bila 5. na Svetskom, u Veroni.


(upravo te godine kada se Lola kvalifikovala za Svetsko ali su joj neki fašisti iz Saveza oduzeli broj i nisu joj dali da startuje. mi smo o svom trošku otputovali do Verone, i vratili se nazad, pa usput u nekoj piceriji odgledali uživo prenos nesuđene trke...)

pokorila se Valerija, kako se to stručno kaže, nepobedivoj bolesti.
a Alesandra se ovim rečima oprostila od sestre:

"ovog jutra nas je napustila moja draga sestra Valerija. uvek je na najtežim usponima umela da promeni brzinu i ostavi me daleko iza. jutros sam je opet videla kako se udaljava, i sigurna sam da će me čekati, na tom najuzvišenijem cilju, Prva, kao i mnogo puta ranije. ko joj želi dobro, neka se pomoli, biće joj drago"

Alesandra je "samo" biciklista, ali je ovim rečima oduvala većinu samozvanih pesnika. jer pesnik se rađa takav, ili ga život takvim napravi, no pesnikom se ne postaje na mišiće. 

Nema komentara:

Objavi komentar