Ima jedan problem s tim kad si pun sebe, a to je da onda u tebe, osim samog sebe, ništa drugo ne može da stane. Šta li sam ja bio u prethodnom životu, živo me zanima. I gde se to uopšte saznaje.
Deluje mi da sam bio neka šljiva, koju je letnji pljusak omlatio s drveta dole u blato, pa me pojela prva svinja koja je naišla, i israla me odmah metar dalje.
Mislim, možda nije baš život o kojem može da se snimi film za zlatnog medveda, ali ima tu akcije više nego u pola ekstremnih sportova. Pazi, živeo na drvetu, preživeo potop i let bez padobrana sa visine 100 puta veće od moje, da bi na kraju tragično završio u čeljustima zveri, sine, pa HEROJ ladno!
Nego bez zezanja, šta fali ako sam i bio šljiva. Tako se bolje osećam u ovom životu, deluje mi da sam negde napredovao. A ne da sam spao s konja na magarca, da mi oprosti magarac. Jer ako ti se ovaj život sveo na priču o tome šta si bio u prethodnom, i svoj CV baziraš na mašti a ne na realnosti, idi upucaj se odmah.
I kako ja sad da se družim s nekim ko je bio engleska aristokratkinja, jebote pa ja ne znam ni šta to tačno znači, koje je to zanimanje. To valjda znači da je pušila nekom baji na dvoru, imala hrta, prelistavala knjige koje ne razume, išla na koncerte da bi pokazala novu lepezu, pomagali joj da navuče korset kao da je invalid, i još je sve to smatrala uspehom u životu.
Nema komentara:
Objavi komentar