subota, 5. rujna 2015.

oko brane

nakon što sam u lokalnim novinama (koje izlaze četvrtkom) pročitao tekst o Brani, a na nju otprilike uvek ode pola naslovne strane i još toliko unutra, odoh juče na trčanje u tom pravcu. naime kad je neko objašnjavao zašto je doneta zabrana prilaska, piše kako "nakon spuštanja zatvarača teškog sedam tona" više ne postoji nikakav razlog da bi se iko zadržavao u blizini, i ometao završetak radova na montiranju koječega još. 

rekoh "odo ja" da vidim i to čudo. da li se ona baruština ispod brane povećala barem duplo, da li mojih 20 žaba, mojih 20 vatrenih, pardon vodenih, navijačica još uvek krekeću, da li je neko poterao onu zmijicu šarkicu koja se vrzmala negde u donjem delu (tamo gde su žabe, logično) i tako dalje. na kilometar ispred Brane ostavim vezan na mostiću svoj bicikl pony (što ga Milijana gony), ustrčim do gore, pri dolasku na vrh/nasip ugledam 50m dalje pandura kako se odmara u hladovini, vido ja njega vido on mene, verovatno je procenio da me ionako ne bi stigao (beše neki punačak) pa se nije ni mučio da vikne STOJ!

pretrčim celom dužinom preko brane, pogledam dole nekoliko puta, jok brate, ona žablja bara je iste veličine, niti je neko spustio taj famozni zatvarač od sedam tona, niti se išta popunilo dopunilo nabubrilo smoĆilo. 

sad se nastavlja sportski deo bloga. nastavim dalje i nakon kilometar i po (kraj nasipa) skrenem na stari put za Stubo koji je sada ogradom zatvoren za saobraćaj, i tu primetim da mi se onako "TRČI". nisam uobičajeno umoran, nego dosta manje. i tu malo dodam gasić, i ujedno odlučim da će ovo biti jedno trčanje kraće od uobičajenog, jer me kod kuće čeka farbanje ograde. pulsevi mi se nisu podigli u nebesa (što bi trebao da bude znak da nisam baš odmoran) ali sam primetio da osetno brže trčim tako da se nisam puno brinuo. 

na kraju mi je ispao prosečan tempo 5'11''/km što nije loše za ovakav profil, verovatno može i brže jer sam jako sporo krenuo i prvih 10-ak minuta maltene trčkarao. na samom kraju sam primetio da već prilazim bicikli na nekih 100-ak metara i da će mi ukupna dužina ispasti negde oko 10.6km, pa sam odlučio da se malo poigram. protrčao sam pored bicikle nekih 200m, napravio zaokret i zaleteo se iz sve snage. rekoh, nikad ne znaš kad ćeš da dođeš zajedno s nekim na cilj maratona, pa bilo to finiširanje za 4-to ili 44-to mesto, da proverim imam li ga još u nogama. iako je do tog ubrzanja došlo na samom kraju od skoro sat vremena (57') dugačkog trčanja, bez problema sam navrteo preko 20 km/h koliko mi je bio cilj. Garmin ima malo ređe osvežavanje signala od Polara, pa mu treba više vremena da pokaže brzinu. ako računa prosek između poslednja dva očitavanja pozicije, to znači da moraš da trčiš desetak sekundi da on to primeti, ne beleži baš svaki trenutak. kad sam video da mi na 50-ak metara od bicikle već pokazuje 22.3 km/h, mogao sam da odahnem, "uhvatio" je tu brzinu. evo i na grafikonu brzine stoji taj špic na kraju i brzina od 2'43''/km odnosno 100m za 16.3 sekunde. toliko za danas, o juče.




zaboravih da kažem da mi se sviđa to što je Garmin ubacio (u analizu treninga) i podatke o frekvenciji koraka. obzirom da isto kao i Polar M400 (onaj što mi je crkao) ima u sebi nekakav akcelerometar ili kako se to već zove, i prati pokrete, bilo mi je nelogično da se to ne upotrebi (kod Polara) u analizu broja koraka i dužinu. sa Garminom pak imaš mogućnost da se pozabaviš grafikonom koji ti celom dužinom treninga meri brzinu rada kukova/kolena/stopala, a izračunava i dužinu koraka na osnovu toga (podeli trajanje treninga sa brojem koraka) i to takođe u svakom LAP-u. ček da vam slikam i to:


kao što se vidi, samo jednom sam stisnuo "prolazno vreme" negde oko najviše tačke na brdu, pa se odatle vidi da sam uzbrdo trčao prosečnom frekvencijom od 167 koraka/min a strčao nizbrdo sa 177, MADA, moram da napomenem da nisam ubeđen u tačnost konkretno ove dve brojke jer mislim da trčim malo višom frekvencijom, a da je došlo do manjeg umanjenja zato što nisam svo vreme trčanja "verglao" rukama. povremeno skinem traku sa čela pa je iscedim pored sebe, u trku, ali praktično držeći ruke nepomične, pa onda sva skidanja trake, brisanje očiju, pridržavanje naočara dok to radim, mislim da zbog tih netipičnih pokreta deo rada ruku ostane neprimećen/nezabeležen. proveriću jednom na ravnom, kad budem podesio autoLAP na 1km, tada će verovatno biti tačnije to očitavanje.

takođe u tabeli postoji i dužina koraka, vidi se da je uzbrdo bila 99cm a nizbrdo 129cm (ovo izgleda kao cene u Metrou), prosek 113cm a na ovakvim trčanjima kad nigde ne žurim obično mi bude oko 105cm ukupan prosek. dakle i to je neki pokazatelj da sam juče malo jače išao, svaki korak (kako uzbrdo tako i nizbrdo) je bio za prosečnih 8cm duži nego kad idem na dugačka srednje-lagana trčanja.

Nema komentara:

Objavi komentar