kroz reku

danas sam pretrčao, nećete verovati, 

16 kilometara, za bezmalo DVA SATA!

smislila budala "Dan Odmora"!

rekoh, idem na ovih +36 da malo bućkam rekom, da se praćakam, da se hladim umesto da prokuvavam, da se podsetim kuda sve idu te neke stazice kojima Planinari i Izletnici špartaju celog leta uzduž i popreko... 

(ipak samo uzduž,

jer u tom kanjonu ne postoji popreko!)

prvi prelazak preko reke je bio ugodan, 

drugi malo predubok, 

u trećem sam pao i završio u kraul pozi, 

do četvrtog sam cedio majicu onako u trku 

i slavio svoju odluku da ipak ne ponesem telefon 

jer ne verujem da bi izronio zdrav i čitav, 

a takvih žrtava sam već imao tuce 

u zadnjih par godina 

pa smo se u kući dogovorili 

da bi bilo lepo da nas kao porodicu 

jedna godina mog trčanja košta 

MANJE od pet bačenih telefona...

pa eto razloga zašto danas niste imali Live Tracking.

mislim, OPRAVDANOG razloga.

nakon, nemam pojma, 15-ak možda,

pretrčavanja preko reke Gradac,

negde 5-10 a negde 20-50 cm dubine,

došao je na red USPON.

u samo 800m dužine staza se popne sa 270 na 520m,

jebote to je 31% prosečan nagib!

s tim da je ta staza urasla u korov, trnje, 

da se usput hvataš za grane i stene,

da se prosto izgubila ona nekad lepo vidljiva staza :-(

čas te počasti par ravnih koraka,

a već sledećeg časa imaš par oštrih, vertikalnih,

stepenika ka nebu.

da ne dužim, ispade da pravim od sebe heroja.

uglavnom popeo sam se uz taj greben/liticu,

strčao nazad na reku

(šta zna dete šta je 250m vertikalnog spusta)

i vratio se istom tom stazom KROZ REKU.

jovo nanovo, pretrčavanja kroz vodu,

butine već u grčevima, jer ovo je nešto novo.

da.

nisam nikada 30 puta pretrčao po 10-20 metara

kroz vodu, nekom čudnom tehnikom,

sa jako visokim LIPICANERSKIM kolenima,

jer u protivnom previše vode zahvataš i odmah padaš.

kad sam stigao do bicikle, zamalo da je poljubim!

'bem ti život, da mi je neko rekao da ću ovoliko da se umorim,

trčeći po kamenju, prašini, stenama, kroz vodu, planinarskim stazama koje su KAO po zemlji ali iz kojih stalno izviruje korenje i kamenje pedalj visine, pa to je ispao neki Steeple Chase dugačak deset milja (!!!).

ali ništa.

preživeh, naravno.

nikome se ne hvalim,

nikome se ne žalim.

samo kažem.

doduše voleo bih da je neki Ultra Trkač

danas bio sa mnom. eto, zbog druženja ;-)

na slici, u prvom planu, 

bezbroj pretrčavanja preko reke. 

u drugom planu, mesto na kojem 

ne želite da budete sa mnom na treningu.