treba napisati blog
to je samo pet, deset minuta
to što nisi išao na trku, naročito na svetsko prvenstvo
i to što nisi na treningu oborio rekord staze
to ne znači ništa
na kakav god trening da si išao, nema veze
čak i da si ceo dan preležao u gipsu
o nečemu si razmišljao
nešto ti je palo na pamet
(osim ako nemaš pamet)
dakle materijala za blog uvek ima
eto rekao sam
čovek koji nema pet minuta dnevno,
to nije čovek
to je leš
u protivnom, stići će da nažvrlja tih par
(da izvinete moj i vaš i sveopšti moderni američki)
fuckin' redaka, tj desetak rečenica, stotinak reči
samo pet minuta dnevno je potrebno da ostaviš trag o svom životu
ili možeš da blejiš levo i desno,
da gledaš tuđa posla,
da se brineš da li je Kurta video tvoj komentar na fejsu,
i da li je pet ili deset Murti lajkalo isti
što se tiče treninga, jer ovaj blog je oduvek bio oko toga,
u subotu smo spičili 90km tempa na bicikli,
preko podosta hupsera i koječega,
a u nedelju sam trčao dužinicu od 30km, preko brda takođe
sad za vikend nećemo ići nigde,
iako ima par opcija u komšiluku
na Žumberačku ne mogu da stignem osim da skočim u 3 ujutru,
a na tu neku trku u Istri nisam ni planirao.
niti sam uopšte gledao kakva ja to trka.
em nam je daleko, em su još uvek gužve tamo na autocesti
em nisam smršao ta famozna dva kilograma
ispadnem tako majmun koji samo trenira, a ne ide na trke
rekao bi čovek da su majmuni oni što se majmunišu po trkama,
ali jok, obzirom da ih je sve više,
majmun uvek mora biti onaj koji odskače od opšteg trenda
kažem ja Loli, ništa ne treniraš, ugojila si se tri kila
išla si maratone 4h, pa smanjila treninge pa si išla 4h20,
a sad uopšte ne treniraš pa ideš 4h40
a ona će meni, pa i ti si išao 2h50,
pa si počeo da se povređuješ od silnog trčanja pa si išao 3h
pa ćeš sad da ideš po 3h10, i isto si se ugojio par kila,
dakle trčati i ne trčati mu dođe na isto
eto ti ga sad, snaga argumentacije
mada mi žao zbog Žumberačke
već desetak godina redovno trčim u rodnoj mi hrvatskoj,
i sigurno me niko nije tamo doživeo kao klovna.
veseljak i šaljivdžija je jedno,
a klovn je nešto skroz drugo. tako nekako. valjda.
možda je greška u meni, ali zaista, nisam nikada
uspeo da poistovetim klovna i maratonca.
mnoge maratonce poznajem, u toj Hrvatskoj.
i nijedan nije klovn. svi su nekako, normalni ljudi.
onda gledaš u šta se pretvara sve ovo u sirotoj srbijici.
dođu na trke pa se šetaju, penju se jedni po drugima,
igraju pevaju snimaju se slikaju, što bi rekla ".. ....." majmunišu se.
e sad, ko i zašto ima potrebu da se majmuniše, ni to ne znam.
eh da, i svi se sad zovu trkači. šetači se nazivaju trkačima.
bogu fala, organizatorima treba para pa svaki event može da se završi peške.
nema limita, maltene nigde.
putuju tako te horde hodača, šećkaju se vamo-tamo,
usput malo i smetaju ako je kružna staza,
njima je samo bitna sopstvena zabava i ta medalja na kraju.
a postao je trend i da uopšte ne ličiš na trkača.
što se više nazivaju trkačima, sve manje tako izgledaju.
zašto li se po medalju ide baš na maskenbal, nije mi jasno.
otprilike je postalo krajnje vreme da još neko krene da piše blog,
pa da nama neupućenima objasni takve stvari.
trčala je i moja baba u maksi kad je bila nestašica zejtina.
išao je i tvoj deda na posao biciklom pa kad ga pitaš šta je,
on je reko metalostrugar, nije reko ja sam biciklista.
a sad svaka baba trkač, imaju i trenere.
čemu li tu treneri služe, da im šiju kostime za nastup?
Nema komentara:
Objavi komentar