opet će da ide "blog od juče" (četvrtak)
a današnji tek sledi :-D
taman sam sve skockao i skontao oko one aplikacije Strava, kad se desio ovaj kvar na Polaru. i posle toga sam pomislio, baš me briga, nosiću do daljnjeg telefon na trčanje, eno počev od onog dana kad sam išao biciklom do/od/na planinsko trčanje od 25km. MEĐUTIM! nešto ne radi kako treba. nikako ne uspevam da povežem senzor za puls sa telefonom. to jest... uključim bluetooth, pronađem senzor, pojavi mi se kao "upareni uređaj" ali kad pokrenem bilo koju Android aplikaciju za trčanje (Polar Beat, MapMyRun, Strava) u tim programima ga jednostavno nema, samo za puls piše "searching..." i stoje dve crtice. sto puta sam upalio bluetooth i ugasio, odvezao pa povezao senzor, svaki put je naizgled sve u redu, dok ne treba da taj podatak zaista i vidim na ekranu. znam da mi je puls radio sa MapMyRun u jednom drugom telefonu, pa pretpostavljam da je do konkretno ovog telefona, ili do njegove Android verzije, ili već čega.
bez veze :-/
mislim, nisam lud, znam ja da sve te stvari savršeno funkcionišu sa iPhone-ima ali ne pada mi na pamet da potrošim hiljadu evra na nešto što može da mi tresne o zemlju ili upadne u potok u toku trčanja. postoji neka granica, a kao i sa drugim stvarima, moja filozofija je otprilike uvek bila "kupi ono što možeš da kupiš opet ako crkne ili ako ti ga ukradu". i to važi za svu potrošnu robu tipa bicikle automobili kompjuteri i slično. a opet, s druge strane, čovek zapada u razmišljanje kako se "samo jednom živi" i zašto celog života kupovati samo polu-kvalitetne stvari.
da li je veća sreća, čuj sreća, nek bude zadovoljstvo, imati neku polu-jeftinu stvar o kojoj ne moraš puno da brineš, a koja služi svrsi, ili je veće zadovoljstvo imati nešto naj-naj o čemu treba da vodiš računa da ga ne oštetiš izgubiš ili šta već?
štos' tiče treninga, ipak me osećaj nije puno prevario. nakon onog teškog trčanja, i bicikle od 100km, juče sam bez nekih teškoća pretrčao 20.5km. imao sam samo jedno brdašce i tu sam bogme osetio da mi butine nisu najsvežije, no preživeh ga nekako. 3.5km u sredini je bio makadam, a prvih 8 i zadnjih 9km je bio asfalt. u odlasku sam blago uzbrdo držao prosek oko 5'/km a u povratku (već je bilo solidno otoplilo) sam išao negde oko 4'35''/km.
taj neki Kosmajski Maraton je za 9 dana, dakle trebao bih malo više da se držim asfalta ovih dana, a bogme i da ubacim par malo bržih trčanja, izgleda u prâvom trenutku jer mi u zadnjih par nedelja deluje da su mi se noge malo "razvezale" i da im se trči brže od onog uobičajenog tapa-tapa po šumskim stazama...
Nema komentara:
Objavi komentar