zalutah i danas, što bi rekla Sara Renar "kada tonem, neka tonem, u velikom stilu"
(morate sami da izguglate spot, izgubio bih previše vremena da sa telefona kopiram linkove)
fora je da nisam bio pripremljen za izlet, pa sam se na licu mesta odlučio - ne ide mi se polukružno nazad poznatim putem, idem dalje uzbrdo (već sam bio na 900m) da PROBAM da se probijem do puno uzbudljivije verzije povratka.
negde na pola putovanja kroz šume i livade sam, nemajući ni kartu ni ikakvu navigaciju, možda i zbog nestrpljivosti, skrenuo prerano želeći da skratim neizvesnost jer više nisam imao pojma iza kojeg tačno brda je "moj put", a trebao je da bude tu negde ispod.
avanturistički deo se završio tako što sam pronašao spust kroz šumu, koji se koritom presušenog potoka kroz stenčuge strmoglavio 150-ak metara nadmorske u jedva 500-tinak metara dužine.
sva sreća da sam ceo trening trčkarao (koliko je već moguće "štedeti se" po makadamima i šumskim stazama) pa sam niz tu vratolomiju mogao lepo da strčim osećajući punu snagu u nogama.
dalje odatle mi je samo ostalo 6km spusta asfaltom, na kojem me je čak poprskala i mala kišica usred glanc sunčanog dana.
ovakav izlet je bio idealna prilika da dodam još par desetina kilometara na one Puma Heras kojima su proletos otpali đonovi na petama, a gle slučajnosti, Google Photos me upravo podseća da sam na današnji dan 2008-me u tim patikama pobedio Sljemenski.
mislim da su definitivno zaslužile odlazak u večna lovišta. bez ovih Nike uložaka naravno! :-) ili možda ipak da ih odvedem na još koji ovakav izlet?
Nema komentara:
Objavi komentar