Prvi dan anti-odmora sam zapucao na neki trening tipa "priprema-pozor-sad". Imao sam minutne (30-30-20, 40-20-20, ili već prema inspiraciji) i kilometarske mogućnosti za progresiju lagani->srednji->jači tempo. Bio je jak vetar i već uobičajenih +2° pa nisam znao gde će me tačno opaliti i sa koje strane. Strčao sam čitavih 10-ak metara nadmorske u prvih 7km a to je sa vetrinom u leđa delovalo kao ugodno prolećno trčkaranje gde umalo ne zaspiš na brzini od 12 km/h. Nakon okreta sam se na nekim manjim putevima oprostio od gluteusa i duše dok se nisam vratio prema gradu, a brzina je porasla za neverovatnih 1 km/h. Rekao bi čovek da ću duplo ubrzati a jedva da sam korake produžio za 5cm i malo zavrteo kadencu. Zadnji deo naravno nije imao prostora za dodatnu progresiju pa sam samo dotrčao do kuće, a priprema-pozor-sad! se pretvorilo u priprema-pozor-dečkoajdeoladi.
Bez obzira na delimični fijasko čak je i takav trening dodat na onaj prethodni ostavio predivne utiske na moje nogice naviknute na penzionersko džogingovanje. Kad sam noćas ustao na pišanje (pivo i po je ipak bilo previše rehidracije) hodao sam kao šestar zbog zatezanja u listovima. Koja sam ja komedija od rekreativca kad sam u periodu oporavka od preloma istrčao dva maratona bez ikakvih posledica, a oćopavio od dva jača tempo-trčanja? Koliko sam "dobro" bio pripremljen za te maratone bespotrebno je analizirati, dokazi su brutalno & sirovo očigledni.
Zato od današnjeg dana nisam očekivao puno. Sve jednom dođe na naplatu, a naročito ono što se podrazumevalo. Srećom satnica mi je bila takva da tokom prvog dela dana nisam ni mogao da razmišljam o trčanju. Na poslu je "legla" još jedna kafa i to veća i to jača i to crnja od najcrnje, što je uz pola crne čokolade donelo hmmmm... da li crno i crno daju belo? Da! Pored puta je svuda bilo snega! Ali srećom na asfaltu ne. Negde mokro negde vlažno a negde čak i suvo.
Ideja je bila da trčim kraće od onog broja "smučilo mi se". Trebalo je samo pogoditi koji je taj broj i u tom trenutku već biti kod kuće, a ne na nekom brdu 13km udaljenom. Nisam mogao znati da će današnji dan biti suprotan jučerašnjem, i da će "trčkaraj trčkaraj trčkaraj" da se izrodi u "priprema pozor gas!". No eto. Ko ne veruje u čuda, neće mu se ni dogoditi.
Ovaj put sam umesto ka istoku krenuo ka zapadu pa sam odmah imao čast da se sretnem sa vetrom. A i umesto blago nizvodno morao sam uzvodno, jer reke u tom smeru protiču kroz grad. Stavio sam da mi se pokazuje prosek LAP-a pa je nakon kilometra bio negde oko 6'00'' zbog semafora, pešačkih, pretrčavanja ulice, i uopšte startne tromosti, a onda je krenulo da silazi ka 5'50'' pa prema 5'45''. Uohooo ovo je već odlično. Trčao sam lenjo, odmarajuće, bez ikakve namere da nogama grabim jače ili da ih vrtim živahnije. Pustio sam ih da se same okreću, pa koliko im se dâ.
Nakon 9km sam okrenuo na jedan mali trokut koji makadamom preko brdašceta pređe sa jednog puta na drugi. Tih srednjih 3.5 km uopšte nisam bio svestan ni napora ni vremena koje prolazi jer sam morao da se usredsredim na podlogu i na vreme razaznam zaleđenu zemlju od one malo mekše. Kad sam sišao na taj drugi asfalt ostalo mi je opet 9km do kuće. A to je put na kojem uvek radim promene, deonice, strukturisane fartleke. Obzirom da sam sa okvirno zamišljenih sat i po već opasno odlutao spram dva sata trčanja, pretilo je da zakasnim na posao pa sam morao da "smislim nešto".
Svako duže ubrzanje bi se pretvorilo u tempo trčanje od kojeg sam upravo trebao da se odmorim, pa sam bez previše razmišljanja odabrao stotke. Izbor je ionako bio jako uzan, između stotki stotki i stotki. Pet kilometara od 100/100 brzo/lagano je proletelo bez muke jer sam imao i vetar u leđa. Umorne noge su bile na svom terenu i pomognute nežnim spustom ("nizvodno") i vetrom nizale kilometre ispod 4''30''. Fe-no-me-nal-no. Još poslednja 4km rastrčavanja kroz grad i to je bilo sve.
Dakle napravio sam dva po učinku jako slična treninga, prvi u danu kad sam bio jako motivisan i pun veselih hormona, a drugi u danu koji je počeo kao totalni off zbog nakupljenog zamora. Studio?
Nema komentara:
Objavi komentar