na vrhu
Asics noosa tri 10 (728 km)
levo
Salomon xr mission (434 km)
Nike pegasus 29 (1258 km)
Nike lunarglide 5 (631 km)
desno
Brooks glycerine 13 (643 km)
Brooks pure flow (233 km)
Brooks ST5 (759 km)
Kao što se verovatno baš i ne vidi sa slike, tri para na vrhu su u punoj snazi, koliko god im kilometraža 434-728-643km delovala različita. Ova 4 para ispod već mogu biti i u kanti, a tek su njihove kilometraže u nenormalnom rasponu. Dva Nike modela su poseban cirkus, Pegasus nakon 1260km (plus sam ih nosio u šetnjama danima i danima) deluju u boljem stanju nego Lunarglide nakon samo 630km, dakle duplo manje. Brooks pure flow su mi od prvog dana bile pola broja manje pa sam ih nešto operisao no nikada mi nisu baš odgovarale, dok su ove ST5 najveća misterija za mene. Koliko god se ljudi u njih zaklinjalo i kupovalo par za parom, meni su od prvog dana bile tanke krute i spljoštene, kao neke papuče da nosim. Tako da je vrlo moguće da će se gornja trojka sa slike najviše naputovati, a da ću sve ovo ispod jedva čekati da zavrljačim na neku žicu.
Posebna zanimljivost je da ove gornje Asics (noosa 10) imam i u drugoj dreč oranž boji, no taj par ima samo 50km. Od prvog trena kada sam ih uzeo na nekoj "džabak" akciji, zamišljao sam da ću da nosim jednu teget i jednu oranž, i obrnuto, no iz nekog nepoznatog razloga sam navalio da nosim samo ovaj par a drugi stoji gotovo netaknut. Mislim da sam ih nosio samo na nekom maratonu ali me mrzi da prelistavam svesku i tražim na kojem tačno. Eto sad kad mi je to palo na pamet, možda u rotaciju ubacim i taj oranž par, štaviše možda ih napadnem svom silinom ne bih li ih što pre doterao do istih 700+ kilometara, da bih onda mogao da ih nosim onako različite, i jednako potrošene, što je naravno najvažnije.
PS
Eto sad imam još jedan razlog više da "jedva čekam" proleće. Glavni razlog je da sa dolaskom boljeg vremena promenim prvu sedmorku, jer već imam "jaku klupu". No o tom potom. Žao mi je što u Banja Luci nisam stigao da kupim bar jedne Diadora Mythos jer sam u dosta navrata slušao o njima (uglavnom od kolega maratonaca iz Italije) no dotle nikada nisam imao priliku da ih vidim uživo. Doduše iz sličnog razloga sam balavio i na Saucony pa se Kinvara nisu pokazale kao nešto naročito iako su mnogi tvrdili da nema boljih pod svodom nebeskim. Zbog toga sam i prestao puno da slušam šta ljudi pričaju. Sad su u modi Hoka, sutra će biti neke treće, svakome je bog zna kako važno da se prošeta u patikama koje su trenutni hit, no to nipošto ne znači da će meni pristajati kao Natalie Imbruglia.
PS
Nakon dve pozamašne pauze i jednog presporog i jednog ekspresnog povratka trčanju, nekako sam uspeo da do kraja novembra natrpam 2593 km što obećava godinu preko 3000, ako ništa ne krene po zlu. Kad smo već kod zla, noćas me je povremeno budilo štrecanje u desnom gluteusu listu i peti, što znači da sam juče opet probudio zver zvanu išijadikus, no nadam se da će se što pre vratiti u zimski san. Teško bih podneo dva meseca razmišljanja o toj stvari koja mi je već oduzela tri puta po par meseci života.
PS
Kad saberem sva kolena, sve lože, sva stopala i pokosnice, i ove prelome, mislim da sam trenutno na nekom zbiru od DVE GODINE bolovanja u dosadašnjem životu. Ako pretpostavimo da imam još 5-10 godina fore za aktivnu rekreaciju a da će posle toga sve ipak biti najobičnije penzionersko planinarenje trčkaranje i vozikanje biciklom, sasvim je razumljivo da fokus treba da mi bude na nepovređivanju. Ne bih mogao da zamislim gori scenario od tog da poslednjih nekoliko godina korisnog dela života ravnomerno podelim između aerobika i dijadinamika.
Nema komentara:
Objavi komentar