Stotinu puta sam stavljao slike planina i klisura pa evo za promenu neki detalj iz jednog sela na brdu. Čovek je zabijao motorku u drvo i izdubio kockaste rupe, e sad šta će dalje s ovim da radi nemam pojma. U ovoj fazi obrade i na ovom mestu deluje kao sklonište za mačku ako je pojure psi po dvorištu, da može da se uvuče sa svake strane. Što mi je dalo ideju da napravim nešto slično, hmm...
Kao i posle svake trke, tako me je i posle DVE trke jednako hajd da kažem "držao" adrenalin pa mi se trčalo i u ponedeljak. Brdski krug od 13km je zvučao lepo u mašti, malo tromo pri polasku, pa su mi se razvezale nogice sledećih pola sata pa su počele da se okamenjuju nakon sat vremena. Srećom spust u grad je podugačak i "podvozan" (ni preblago ni prestrmo) pa su mi kilometri između 10 i 12 nekako prošli a tada me je udario novi šleper odrvenjavanja pa sam pomislio E SADA MI JE ZAOZBILJNO ZAISTA STVARNO VAISTINU VIŠE NEGO PREDOSTA, ali šta ćeš, moraš i taj kilometar do kuće.
Utorak je bio pravi trenutak da me stigne umor, dakle u ovoj priči je utorak peti kilometar trke "u Banjoj Luci" (kako bi rekla Tončica Čeljuska u svojim davno prošlim najboljim godinama) kada sam užasnut u sebi zavapio - ajme ko će trčati još peeeetttt kilometaraaaaa???
Stoga (reč koja izlazi iz upotrebe) sam se umesto za ćopanje nekih Harukijevskih 10km čisto udaranja recke radi, odlučio za pešačenje sa nežnim primesama planinarenja. Može mi se, gde piše da se svaki dan treba mučiti. 18.5 kilometara kasnije shvatio sam koliko sam bio pametan što sam se od kuće odvezao 1km biciklom pony (što je Milijana gony) jer bih u protivnom morao da šetam 20.5km, pu, pu. Duže od toga nije ni bilo za biciklu, zbog vetra i kiše, jer su čak i na pešačenju uspele da mi se smrznu šake. Čisto sumnjam da sam se kroz svega ovo išta odmorio ali ajd da vidimo i to čudo.
Nema komentara:
Objavi komentar