Opet sam uglavio dve trke za vikend, očigledno samo da bih opet zbunio sebe i ne znao da li sam otrčao "kako treba" ili bolje ili gore. Kao što sam se razvalio u Krašiću po brdima pa sutradan otišao da kmečim po banjalučkim ulicama, e isto tako NISAM hteo da uradim i ovog vikenda ali...
Trka u Križu je trebala da bude milion stupnjeva suprotna od Krašića. Sad nek neko podeli milion sa 360 pa nek vidi u kojem pravcu gleda ostatak ugla, baš bi bilo zanimljivo saznati. Svo vreme sam imao na umu samo jedno: prijaviti se na Last Mile čelindž na Stravi i otrčati zadnjih par km u pojačanju. Sandbagging-ovati naravno prva 3km trke. MEĐUTIM!
Dolazim od autoputa onih par km ka selu i vidim da je Križ full atletski građen, kao ono brdo (?) uz koje je pokojni Sizif gurao kamen. Kurac ćeš ti ovde otrčati najbržu zadnju milju trke, kad je cilj čisti ordodoksni nepatvoreni (?) stervej tu hevn.
Momentalno sam pretumbao ambicije. Zalegnut' do panja na prvoj trci, pa otumarati drugu. Kontam da među 3 u kategoriji na hard kor brdskom polumaratonu mogu i jednom nogom, makar i ovako usred rekonvalescencije i nakon mrtve zime umesto dobre Baze.
Naravno da sam pojeo govno jer nit sam jurišao dovoljno odlučno da bih se tukao za podijum, koji mi je izmakao za ni pola minuta, a nisam se ni dovoljno štedeo da bih danas bio svež skočan i lepršav. Pih. Na kraju 5. mesto u Križu, neverovatan napredak u samo 15-ak dana jer ovog proleća nisam imao bržih ni ravnih 5km a ovde smo imali jednog brdića i jednog brdašina za nezaborav, i strmina da ti se muda otegnu do zemlje. Srećom smo imali pljusak u zadnjem km pa iza muda nije ostajao trag, voda je sve nosila pod noge onima iza.
Jutros pak nakon ko zna koji put buđenja kad je najslađe spavati, čak sve nije ni delovalo tako strašno. Ko zna kako bih išao odmoran, ali ni ovo nije ispalo strašno. Patike sam uspeo da osušim tako što sam ih napunio zgužvanim listovima časopisa Preduzetnik koji sam dobio u startnom paketu veče ranije. Fakat preduzetnik. Imao sam naravno i druge ali ove su prioritetne za nabijanje kilometraže, crvene jure zelene i dahću im za vratom na samo 80km zaostatka.
Trka u trci zaslužuje poseban roman no obzirom da se radi o poznatim ličnostima otići će sa mnom u grob i ostaće nezapisana i neopevana. Uglavnom razvalio sam kategoriju, malo taktički a malo bokserski, zasluženo. Osetio sam jučerašnju trku u nogama kada mi je zatrebalo da našpricam malo šlaga na puding ali ne možeš imati sve u životu. Na koncu krajeva, da sam bio svež do celog ovog trilera ne bi ni došlo pa je tako ispalo da je moja glupost i brzopletost osim mene samog počastila i konkurenciju memorabilnim doživljajem. ALA SMO SE GANJALI, pričaće pokolenjima.
Sutra je novi dan i kao i uvek jedina opsesija mi je da nađem neki cool krug za otrčati pre polaska na put nazad, ono doslovno u svitanje. Kontam da će biti magle "prs pred nosom" pa ću morati da pripremim kartu.
Nema komentara:
Objavi komentar