htedoh reć da bi bilo divno kada bi mi danas bio divan dan samo zato jer mi je juče bio divan dan pa onda eto tako sutradan proslavljaš tipa pobedio si na olimpijadi i sinoć si stigao kući i danas častiš društvo i idete u poslastičarnicu na sladoled i kolu, sve zdrava hrana jelte
no nije, a evo zašto i nije
zato što je džoni štulić to lepo rekao nezasita moja ćud oće stalno još pa još
elem juče je bio divan dan, jedan od onih kada stigneš naizgled sve
i trebao bi da budeš zadovoljan
da bi čovek bio zadovoljan trebao bi da ima meru, da ume da odredi granice
pa da vidimo u čemu je problem, da ga rastavimo na sastojke:
jutarnje trčanje je prošlo skroz ok
pred kraj sam počeo da riknjavam jer sam bio žedan a sunce je već stiglo da upeče no srećom sam bio blizu kuće
nekoliko raskrsnica pre cilja sam video da je neko zamakao za ugao trčeći, pa sam pohitao da vidim ko je to
odjednom sam zaboravio da sam umoran i dehidriran, i stigoh čoveka nedužnog nakon okruglo tri ulice, dakle skinuo sam mu 100m prednosti tokom 500m (mojih) odnosno 400 njegovih metara trčanja, što znači da sam trčao 25% brže, što mi deluje nemoguće da je neko trčao 20% sporije jer ja sigurno nisam ni mogao brže od 12 km/h pa ispade da je on išao 9.6 km/h (?).
(za one slabe s matematikom, 15 je za 50% veće od 10, ali je zato 10 za samo 33% (trećinu to jest 5) manje od 15, otud procenti nisu isti, odnosno ko je slab s matematikom ni ovaj lakši primer neće ukapirati.
uspeli smo da razmenimo par rečenica pred razdvajanje jer sam na kraju shvatio da jurim svog čoveka, samo ga nisam odmah s leđa prepoznao
nakon posla sam odjurio na biciklu misleći da će da bude totalni pušenje i vozikanje treningić no na kraju je to ispalo sasvim solidno vozanje naokolo i prolazak kontra smerom jednom nedavno otkrivenom prečicom i na kraju nešto tempića i bog da me vidi.
i tu ulazimo u srž problema, takve dane sam oduvek voleo najviše, kada lepo otrčim ujutru i lepo se provozam popodne, ali mućak, to možeš na pripremama kada po ceo dan ležiš, ali u realnom životu sa drugim obavezama takvi uspesi su mogući samo sporadično, a ne svakodnevno.
i onda naravno da dođeš u stanje da žališ što ne možeš tako svaki dan, pa da nikom nije lepše neg je nam'
i na koncu končeva ispadne da si na kraju umesto prezadovoljan, odjednom nezadovoljan a da ne znaš ni sâm zašto
zato što nisi pametan
EEEEEEEEEEEEEEEEEE ali ja sam jutros rešio da budem pametan, svakog meseca odaberem jedan dan za to i u junu će to biti upravo danas, i neću biti nezasit, i jutros ću se samo malo rikaveri provozati i odmarati i posle posla ću smisliti nešto lepo da mi i danas bude divan dan, ali svakako to neće biti jučerašnja ubitačna dabl trening šema
Nema komentara:
Objavi komentar