a šta ću, nekako sam se premišljao da li juče ujutru da odem na trčkaranje ili ne, pa odoh da se malo provozam biciklom, i tak
sad moram da pišem za dva dana unazad i bilo bi mi lakše da su bila dva ista dana pa da samo prekopiram jedan pasus i ponovim ga ispod, ali su bila dva skrozzzzz drukčija dana
četvrtak je prošao kao jedna vijugava vožnja tokom koje sam pokušao da utvrdim gradivo od prethodnih dana i lepo zapamtim jednu prečicu, i bogme ću je zapamtiti obzirom da sam u samo par kilometara morao da stanem dva puta, jer iz kontra smera nisam uspevao da prepoznam odakle sam tačno skrenuo onog prvog puta kada sam je uopšte otkrio
sada valjda znam...
i tu još malo zvrndanja levo i desno i nakupi se skoro 60km što je za MTB ustvari sasvim solidna vožnja
nisam stigao nigde bog-zna-gde ali ajd, nije svaki dan jel tako beše kako ono beše
petak je bio mali ispalj jer sam nekako previše hteo i kao i inače ove godine svaki put kad sam hteo previše dobio sam ćorak, i sad već počinjem da se pitam da li treba da malo smanjim ambicije glede koliko uopšte mogu da poželim ako nisam skroz odmoran a jako retko sam skroz odmoran a jako često imam visoke ambicije, treba smanjiti ambicije i po pitanju toga koliko se često razbacuješ ambicijama
došle su mi i patičice pa su me pozvali u radnju tu na 50m od posla da skoknem i preuzmem, nadam se da će potrajati barem jedno leto, možda ih isprobam koliko jutros
vikend je već stigao ali neću da iznosim nikakve planove jer ih ni nemam, ali ima par mogućnosti koje me tako čačkaju pa se baš pitam da li ću do kraja dana nešto od toga baš tako očajnički poželeti da bi mi se isplatilo putovanje na ovih plus šezdeset
Nema komentara:
Objavi komentar