brendovanje

nešto mi zasmetalo mada me se ne tiče, ali kad živiš na istoj planeti sa ostalima onda nehotice pratiš njihovo ponašanje i promene u svemu što nas okružuje.

pa preko trčanja dopđoh do tih brendiranja i pogrešnih fokusiranja.

sad se izbrendovalo sve i svašta pa je fora da imaš majicu na kojoj piše da si bio na maratonu u dalekom gradu, ili majicu nekog kluba.

s tim da klub nije ono što je nekada bio klub nego je i sama ta reč klub izbrendirana u nešto što više nije klub.

pa tako paralelno postoje staromodni atletski klubovi sa stadionom svlačionicama trenerima i kombijem, i moderni nazovi klubovi koji su bliže nekakvoj fensi sekti nego sportskom udruženju.

osim klubova imaš i brendirano ništa, prosto sad na fejsu napravim stranicu exotic training system i krenem da pišem o egzotičnim načinima da treniraš bilo šta, onda napravim majice i ljudi krenu to da nose da bi bili jelte posebni.

i onda ih pitaju šta ti znači to na majici a oni se tajanstveno smeškaju.

pođoh da napišem misteriozno i već sam otkucao pola reči pa se setio da to tako ne treba.

i jezik se izbrendirao, ako ne govoriš serbglish kao da nisi više ni pismen.

tako rekoh kolegi maratoncu da mi se ne sviđa ideja da nosiš nekakvu majicu umesto diplome, kao postigao si nešto, neko te primio u klub posebnih.

i sad se s njom slikaš kao kad u šestom razredu dobiješ ručni sat pa staviš levu ruku na rame onog koji ti stoji s desne strane da bi se sat video jelte.

dobro danas više nije sat nego su tetovaže.

eh da, videh u nekom gradu dva momka u bermudama, jedan je imao na butini istetoviranog ratka mladića ali mu je tetovaža visoko, na to nisu mislili ni on ni umjetnik koji ga je oslikavao.

pa bi sad valjda trebao vazda da se šeta u kupaćim gaćama onim maleckim speedo.

a ovako u bermudama vidiš nos i bradu i deo uniforme, a ostatak ratka mladića ide gradom vezanih očiju.

o trčanju ništa spešl, otrčao sam ujutru jedan krug od 10km puteljkom kojim nisam skoro trčao i bio sam istovremeno šokiran oštrinom nagiba, i zadovoljan što mi nije bilo teško da ustrčim taj kilometar i malko.

a popodne otišao na kraći hajk pa zapretilo nevreme pa strčao do bicikle pa po kiši biciklom do kuće, sva sreća nosio sam šuškavac, ali nesreća u sreći = nije bio baš šuškavac nego vetrovka pa sam se opet fino natopio.