stigao sam naime do bloga broj 2999 i sledeći će biti jubilaran.
baš kao što je ova crkvena situacija na terenu trenutno, jer se praznik zove "sveta trojka", odnosno sveta trojica po oficijelnom ortodoksnom rečniku, tako imaš blog 2999 koji je poslednji od jučerašnjih, imaš 3000 jubilaran i imaš 3001 prvi od sutrašnjih, čak je i to neki proces, matematički niz koji nas opet upozorava na brzinu života.
dok sediš unutra misliš da si u putničkom vozu ili nekakvom šinobusu koji se jedva pomera i nikako da stigne iz jedne u drugu stanicu, a on je ustvari ekspresni voz u kojem pola stanica prespavaš.
to je ta caka.
život prolazi sporo, ali prođe prebrzo, prc stanojka.
dan je opet bio malo hektičan, posle pijace i lidla iz kojeg sam doneo pištolj za farbanje ali ne mogu da ga isprobam sve do srede zbog svete trojice iliti svetih trojice, kad smo stigli kući zatekao nas je horor jer je mali mačor pokušao da preskoči dva metra sa magnolije na jorgovan ali se usput uhvatio za vres/vrijes, i skroz ga slomio.
mi dolazimo a biljka iščupanog korena leži na zemlji prostrta i krivudava kao neka anakonda.
pa bio praznik ili ne bio trebalo je to drvo svo poseći na sitne grane i delove da bi se odnelo u kontejner, ispala je radna nedelja usred crvenog slova.
kakav šamar verskom običaju, crven ban usred crkve, fuć.
nakon toga i užine biciklama kroz smene oblaka i sunca malo u brdo na izlet do neke jame u šumi gde je poginuo speleolog pre nekoliko godina, to je bio klasičan moje-izmišljeni bajk end hajk, sa guranjem bicikli kroz žito do ramena, ujela me i neka osa koja je u nižoj travi brstila kamilicu, a usput smo i pola blata sa brda sneli nazad u grad.
nakon ručka kod drugarice da joj odnesemo neki stari gramofon, i tu shvatim da sam od aktivnosti imao gotovo ništa i da sam nalepio treći izlet-dan u nizu, pa odem na trčanje.
misleći (zašto?) da ću biti kilav i umoran shvatio sam da su mi noge dosta agilne i skroz fino otrčao taj zadnji sat dana pre nego što je pao mrak.
oduvek se moja glava svađala s tim kako sam ja jutarnji tip prosto jer volim odmah ujutru da negde odzujim, ali je činjenica da je organizam uveče razgibaniji i zagrejaniji i voljniji za akciju, naravno pod uslovom da budan sačekaš veče a ne da ručak zaliješ pivom i zalegneš u fotelju.
ps
nekih desetak kilometara nizvodno postoji putokaz --->>> crkva Svete Trojice i svaki put kada tuda prođem ja se opet setim sopstvenog vica kada sam pitao ko je uopšte bio taj Sveta Trojica i zašto su ga tako zvali pa sam nastavio da ga zovem Sveta Šizofreničar jer zvuči kao opako podeljena ličnost.
Nema komentara:
Objavi komentar