oni su pročitali, o nečemu razmislili, i doneli neke svoje zaključke.
za njima se zatrčao stampedo kojekakvog polusveta
koji je kanda za Blog prvi put čuo tek evo preko vikenda.
izveli su ovde desant kao na buvljak, da vide imal tamo šta zanimljivo.
ipak ima jedna stvar koja ih objedinjuje.
i jedni i drugi su u svojim komentarima rekli,
kao što to uvek i biva,
više o sebi nego o tome što su pročitali.
tako sam ni kriv ni dužan postigao nemoguće:
da cela domaća ultra, trkačka, trčkaračka, i planinarska scena,
kao na dlanu ispred sebe dobiju spektar dijagnoza svih svojih kolega.
jasno su se razdvojili obavešteni od neinformisanih, pametni od gluperdi, zadovoljni od frustriranih, dobri ljudi od zlobnih, konstruktivni od besposlenih trolera, neugroženi od iskompleksiranih, miroljubivi od ratobornih, a među džihadistima su se podelili oni koji mrze samo bolje od onih koji mrze ceo svet.
sme li neko na kraju svega da prebroji normalne?
poražavajuće je to što su mnogi (od kojih nekoliko desetina me poznaje, pogađate, nijedan!) iskoristili par mojih krajnje uopštenih razmišljanja o nekim pojavama u domaćem trkačkom okruženju, da bi mi se u komentarima lično obraćali, prozivali, kritikovali, hejtovali.
kako kaže jedna lepa izreka:
veliki ljudi komentarišu Pojave,
osrednji komentarišu Događaje,
a sitni ljudi pričaju o drugim ljudima.
propustili ste lepu priliku da popričate o puno važnijim temama nego što sam ja.
Nema komentara:
Objavi komentar