Znate li vi da sam ja nešto očito pobrkao jer je nakon objavljivanja bloga gore opet pisao isti broj. Kakva simbolika da nešto pokušavam a da sve stoji u mestu. No dobro. Ima i dobrih vesti. Promrdao sam. Kako je dan odmicao sve sam lakše hodao po kući pa sam tako došao na ideju da pokušam sa nekakvom šetnjom. Ništa spektakularno nego 4 km za sat i po sa dosta stajanja pred izlozima. Ne pamtim kada sam zadnji put to radio i da vam pošteno kažem ništa nisam propustio. Popio sam lijek (* guglova tastatura prepravlja reči u hrvatski kad pišem onako klizajući prstom) za bolove kao i duplu dozu onog za smirenje tj da kažem opuštanje pa ću svakog trena tresnuti u duboki san. Nadam se da me ni vatrometi neće probuditi. Kada ću biti sposoban za prvo ćopavo trčanje nemam pojma no dobro, neka stvari idu nabolje pa onda i ne moraju žuriti. Laku noć i sretna nova svima koji ćete je dočekati a valjda će stići i nama koji ćemo staru ispratiti ovako komirani.
Nema komentara:
Objavi komentar