dan odmora je započeo odlaskom u jedan od manjih i siromašnih privatnih azila za pse, ako taj dobrovoljni projekt možemo tako nazvati.
tih petnaestak kilometara biciklom me uvek umore više nego što me je nekad umaralo 100km, zbog svega čega se tamo nagledam i posle toga mi ceo dan bude jadan.
ostatak dana sam proveo u jedva aktivnom odmoru, kao što i priliči nedelji nakon trke u subotu.
verovatno sam mogao da otrčim bar malo ali neka bude onim profesorima koji nas uče da nakon trke na 26 milja treba odmarati 26 dana, evo ja ću dva dana.
od koga je dovoljno je.
na čas pomislim da je bolje otrčati par puta nešto malo kraće, pa se onda predomislim jer mi je dosadno svaki čas se oblačiti i presvlačiti i grejati i smrzavati, rekoh bolje je jednom to otarasiti i ćao.
pa se opet predomislim i tako u krug.
no više nekih kratkih aktivnosti mi je privlačnije u ovom trenutku godine.
od nabijanja nekih kilometarskih brojki sam odustao baš kao i prošle godine.
sećam se da sam se teško dvoumio da li da idem na to da zaokružim na ovaj ili onaj broj pa sam na kraju i to prelomio na ono "nek bude kako ispadne".
pa ću tako i ovog decembra.
odem kada i koliko mi se ide, pa neka na kraju ispadne koja god cifra.
verovatno bih mogao da "nabijem" 6000 km ako bih do kraja meseca/godine trčkarao nekih 25km dnevno što kad razdvojiš na 10+15 ili 12+13 zvuči zaista malo i izvodljivo čak i kroz neku kišu bljuzgu ili sneg.
no ponavljam, zaista mi odjednom to više nije važno.
ne znam da li da malo smanjim i odmaram se, i vratim onih par kila viška preko dva kila stalnog viška, ili da nastavim da tako neobavezno trčkaram i održavam ovaj minimum "forme bez prâvih treninga"...
Nema komentara:
Objavi komentar