28 lipnja 2019

annapurna

malopre na trčanju spazih ovog puža tj njegovu kućicu na vrhu biljke. popeo se da umre na najvišoj mogućoj tački, na čitavih 120cm iznad zemlje. nešto poput onih alpinista koji bi bez razmišljanja radije završili na annapurni nego u bilo kojem gradu. samo da je što bliže nebu.


moje Annapurne se zovu Prisade (444m a.s.l.) i eventualno Šušovačka Bela Stena, odnosno Pejića Strana kako se tačno zove taj kilometar uspona od Kolubare do vrha uspona ka najbližem selu. s tim da je ovo drugo strmije ali puno niže, nešto tipa 233m ako je verovati preciznosti Garmin aplikacije & uređaja. no na taj USPON se kreće sa Kolubare koja se dosta spusti u tih 10km nizvodno od grada, dokle odem biciklom.

eto tako sam nakon umiranja u ponedeljak i utorak, u sredu otrčao prvih 4km, u četvrtak 6+9=15 a u petak 7+8=15 gle opet 15, tako da, nije loše. 34km iz pet puta, još par godina pa ću 3.4km trčati iz pet puta, kako stvari idu. bitno je propadati dostojanstveno. ap-so-lu-tno.

Nema komentara:

Objavi komentar