obzirom da sam najavio kako sam pre trke sve uradio isto i pogrešno kao i pred prethodnu, logično je bilo da i ishod bude sličan. prva velika razlika je bila u zagrevanju. ovde nisam imao biciklu, a vrućina je bila ista. probudio sam se sa naduvenim nogama i odjurio biciklom 40 minuta pred polazak na put. nisam poneo ni telefon, rekoh neće mi valjda Hitna zatrebati. a i da se tako zaštitim od mogućnosti da me neka od uvoznih ili izvoznih psihopatkica iznenadi porukom i sjebe dan. kva kva i ode mas u propas, tako mi i treba kad sam rešio da se bavim psiho export import hobijem. a one zajašu mazohistu pa kva kva dok te ne oteraju od sebe. i tako oteran od sebe sam fino provrteo pomenutih 45 (ipak) minuta i malo promrdao noge. koje su se nakon 3.5 sata vožnje opet nadule ko baloni. fino.
planirao sam nit zagrevanje nit trčanje no puko izduvavanje balona. trčkarao sam ulicama uz neku reku ili kanal, pa nazad, pa malo stazom. pa kako je Mariana odabrala da joj je lakša prva izmena, malo sam se razgibavao negde 300-400m od starta i kada je masa prošla umešao sam se međ džogere i otruptao još nekih 500 metara pa se nakon stajanja dok ne prođu zadnji vratio na start kroz nekoliko ubrzanja.
to što smo mi planirali da pobedimo ne znači da i drugi nisu imali slične ideje pa je tako prvi M predao štafetu svojoj Ž barem dva minuta pre nego što sam ja zamišljao da se moja Ž može pojaviti u cilju. preko svega, Ž od ovog prvog M je izgledala sitna brza uhodana i fit, prste da poližeš. ode moje prvo mesto, fuj. drugi M je uleteo neposredno za njim ali je njegova Ž bila neko kockasto nabildovano čudo koje je jurnulo zidarskim koracima u boj, rekoh ova će se ubrzo raspasti, moja je. na okretu je delovala kao da je pretrčala 40 a ne 2.5km no ni to nije bilo dovoljno da je ulovim. očito ona samo tako izgleda a ja sam čak i sporiji, koliko god da sam lepši. nepravda.
tako se moja trka svela na obezbeđivanje podijuma, što sam rutinski odradio prateći treću Ž, kojoj je M predao štafetu (čip) gotovo istovremeno kad i meni Mariana, no to u gužvi nisam primetio i nakon 100 metara cvrc šok - gle, ja nisam treća štafeta, ispred mene zuji neka studentkinja u majici dif, neće ni ova biti mekan orah. pratio sam je do okreta na 2.5km, ne doslovno jer je bilo pomalo i gužve, nego onako, na vidiku. posle okreta je počela pomalo da popušta ali se nisam nigde zaletao nego sam to iskoristio da se malo odmorim. tu negde sam ugledao staru drugaricu koja je trčala 10ku, malo dodao gas i otišao do nje, pa smo zajedno završili trku. ova moja žrtvica je u tih kilometar i po ostala 45 sekundi, popapala je vrelina asfalta kao i većinu ostalih.
lep je osećaj stajati na podijumu a još lepši kad znaš da si u kyrcu pa ti nebo ipak pokloni komadić slave, stalno bih se nekom zahvaljivao a ne znam kome. ja Mariani što je otrčala možda i bolje od mene, a ona meni jer sam je svojim predlogom da trčimo 5+5 pokrenuo i uvukao crv da pored trostrukog majčinstva i posla krene sa kakvim god redovnim trčanjem, pa makar i samo 2x nedeljno. očigledno joj je pomoglo više nego meni mojih 7 puta u 3 dana?
sada mi preostaje da na zidu napišem 5-10-21-42km i ispod toga brzine 4'14" 4'30" 4'45" 5'00" i da pratim kako se to menja prema dolasku jeseni. mogu i ispod 10 recimo staviti kolone 80% 90% 100% pa popuniti 4'30 4'40 4'50 i tako i ispod 5, 3, 2, 1km, pa da mi svaki peti trening bude i svojevrsna neobavezna kontrola. planovi koje će pojesti mrak letnjeg podneva, kao i sve ostale.
Nema komentara:
Objavi komentar