subota, 2. svibnja 2020.

dan po dan

svaki dan ima smisla samo ako nešto u njemu stvoriš, ili nešto u njemu uništiš.
pri tom ne mislim na razbijanje tuđe trafike ili komšijine šoferšajbne, nego na nešto što si već stvorio pa zaključio da mu je u životu odzvonilo.

jedini ti imaš pravo da razbiješ ono što si izrodio, što te više ne zadovoljava, što je počelo da te muči i da ti stvara probleme.
te neke, samo tvoje stvari, uzmu katkad za pravo da gospodare tvojim životom, tvojim satima, tvojom energijom, umisle da su važnije od tebe samog, svojeg boga koji ih je stvorio i dao im svrhu postojanja.

tako kod mene raznorazni predmeti završe na otpadu puno pre nego što im je istekla garancija, jer u garanciji ionako ne piše šta treba da se dogodi ako postanu neposlušni.

znate ono, uređaj taj i taj bi trebao preko blututa da se poveže sa ovim i onim i ovim i onda čekaš pola dana pa piše da nije pronađen, pa čekaš još pola dana i napokon uspeš da ga povežeš sa samo onim telefonom koji skoro nikad ne koristiš, pa probaš opet s ovim s onim i ništa, i onda prosto pomisliš - čekaj, jesi li ti stvoren samo da bi mene zajebavao?
da bih se s tobom baktao pola sata svakog jutra, umesto da na miru doručkujem?
ma more mrš! RIP!

i iskreno, veća mi je sreća kad proslavljam sahranu takvog deformiteta, nego rođenje i useljenje u kuću.
jer rođenje i useljenje uvek doživljavaš nekako skeptično.
a sarana je uvek neko pročišćenje, neki egzorcizam, katarza, abortus.

ovde ide opet ona priča o snajkama koja svaki put čačne tamo gde kažu da ne treba a ja baš mislim da treba jer inače ne bih čačkao ali evo po ko zna koji put me upozoriše da ne moram baš redovno da čačkam, što bi reko rambo amadeus VOĐE MORA DOĆ CENZURA.

da obavim Raport, danas 14 brdskih km jednom od omiljenih stazâ, 300-tinak metara uspona i spusta, negde na ulasku u grad sam imao oko 5'30''/km prosek pa ću dalje odatle obračunati i upisati.
slike znate gde su, blog (ne ovaj za javnost!) znate gde je, pa izvolte ;-)

Nema komentara:

Objavi komentar