airlines

osnovao sam novu avio kompaniju, zove se Britvish Airlines.

mislim pošto Britiš već postoji, e ja ću Britviš, A EVO KO JE BIO KUM.

sad otvarate link a meni od svakog klika ide po par patika za trčanje.

znači prvi deo Avanturističkog dela vožnje je bio puno bolji od očekivanja, mada u principu nikad ne znaš šta da očekuješ ali ipak, eto.

uglavnom su ti makadami po selima više-manje nikakvi, ovaj je bio pristojan, i što je najlepše išao je po vrhu brda (uglavnom) pa sam em morao lako da se orijentišem em da malo uživam u predelima u ono malo trenutaka kada sam smeo da vozim po kamenju a blenem u stranu.

kad sam izašao na glavni put (koji je tu takođe imao makadamski prekid, baš sam ga ubo štonobirekli ko prstom) nisam se dugo tu zadržao, rekoh zašto bih uvek išao istim putem, idem da nađem neku prečicu.

kao što smo učili u prvim lekcijama, pola onoga što gugl mapsi prepoznaju kao put uopšte nije put već ivica livade ili lenija (trekingaški termin za koji sam prvi put čuo tek pretprošle godine) između dve njive, pa sam ipak u par navrata pitao seljake kao u onoj izreci turing biciklista "kartu gledaj, seljaka pitaj".

prvi nije imao pojma, pominjao je neke toponime iza sedam gôra, ali mi je iskreno i savetovao da pitam tamo negde kasnije kod zadnjih kuća.

karta je pokazivala neke serpentine okolo nege šumetine a Seljak mi je objasnio da treba da "proteram" pored one vikendice (obična baraka od iskrivljenih dasaka) i dalje "niza šumu, samo britvi!!!" i "kad se spustiš odmah preko potoka ti je put koji vodi na asfalt".

pod jedan, britvio sam pola godine taj kilometar kroz šumu jer je strmina kao niz stepenice da ideš, a granje me šamara sa obe strane uzanog puteljka, srećom bilo je dole puno lišća pa sam računao da ako i proklizam neću grdno nastradati.

u jednom trenutku sam mislio da će zadnja guma da mi pocepa gaće koliko sam se pomerio unazad da se ne bih preturio preko guvernale napred, sva sreća da je zbog amortizera guvernala ovoliko visoka, eto, a je se bunio jer kao puno visoko tj uspravno sedim na ravnom.

uzeh prvu s reda ilustraciju sa interneta, mada ovde i ne deluje nešto mnogo teško koliko je moj doživljaj bio da će bicikla da mi se prevrne kolut napred.

i nakon tog britvljenja sam sleteo u neku oranicu pa malo vozao levo-desno da nađem ulaz odnosno izlaz.

logika je sledeća, gde god je njiva relativno skoro posećena, do nje je nekad neko došao traktorom. 

kad pronađeš taj ulaz, odatle će neki traktorski puteljak da vodi iz njive u njivu dok ne izađeš u taj zaselak odakle ti traktori uopšte kreću, a gde su traktori tu su i automobili (jer nijedan seljak ne živi izolovan na zatvorenom pravcu kuća-poso) i pored tog traktora ćeš da ugledaš zarđalog golfa keca ili yugo 45 što znači da ćeš izaći na neki "put za Nigde" u kojem se upravo nalaziš, a taj put će jel tako da odvede u prvo obližnje selo, itd itd

bio sam u pravu s tim što je jedino loše u svemu bilo da baš i nisam prošao iz tačke A blizu tačke B nego sam se maltene vratio odakle sam pošao, na samo par km od onog prvog puta tj koraka Avanture.

no bože moj, jednom kad sam skontao gde sam "izbio" povratak je bio rutina, a neke druge prečice ću sa malo više sreće proći neki drugi put.