19 svibnja 2020

al dvaput je dvaput

nisam stigao da pretrčim više od 8km ujutru pa sam nešto skontao da bih mogao da otrčim još jednom, jer nisam bio onako polomljen kao juče
i onda sam pogledao prognozu koja je zapretila silnim kišama u narednih par dana pa rekoh daj da se malo provozam, bolje mi je nego da nalepim tolika trčanja i/ili planinarenja jedno na drugo

krenuo sam sa idejom da se podsetim par prolazaka iz mesta K u mesto B preko mesta D i sav uzbuđen što ću proći tolikim MAKADAMIMA naletim na glanc nov asfalt od čitavih 6km, pa ono je praznik i za oči i za dušu, a eto i za dupe obzirom da manje trucka nego kaldrma

na samo par km od sledećeg asfalta u tom srednjem mestu D sam došao na svoje pa sam posle nešto lepog širokog makadama upao u onaj šoderasti klizavi na kakav sam i bio pripremljen

drugi deo tog "divljeg" dela treninga je takođe počeo asfaltom za koji kao da baš i ne znam da je bio tu no barem sam prošao pored groblja na kojem smo pre mesec-dva pronašli neko štene, pa sam proverio da slučajno opet nema živih prinova, među mrcatima jelte

nema

e kad se i taj dosta kraći asfalt završio opet sam došao na svoje i to na "duplo svoje" jer sam osim savladavanja tehničkih zadataka po uzanim puteljcima svakojakih mešanih podloga morao da se usput i orijentišem, a kad baš i nisam znao gde sam morao sam da otvorim mapse jelte


obzirom da mi je celo popodne ili već predveče, kako se uzme, bilo jako zanimljivo i sve nekako novo, na momente sam uživao na upravo onaj način na koji uživaš kada odeš u neke DALEKE krajeve koji su mi se eto približili na sat vožnje od kuće, doslovno sam pomislio pa ovo je bukvalno kao da me je neko teleportovao kod tetke u Poreč i da sam krenuo onim tamo markiranim stazama kojima sam do sada samo trčao (pa samim tim i puno bliže gradu) jer smo uvek nosili samo trkačke bicikle i gledali da odemo što dalje tipa Pula ili Buje

Nema komentara:

Objavi komentar