nakon onako podosta bicikle me je malo "preseklo" trčanje možda i zato što sam spičio duplu kafu ujutru koja mi je dodala previše živahnosti i eto nevolje
shvatio sam i zašto sam uvek podsvesno birao levi krug na toj stazi, a to je zato što je povratak lakši koliko god da si u prvom delu hajd da kažem preterao
juče sam išao ovako i nakon spusta u tačku 8km mi je bilo podosta "nikad stići" ova zadnja 3km kroz predgrađe
a sada ako pogledamo kontra krug gde je uspon bez prekida prvo neprimetan pa blag pa tek u zadnja 2km oštar, lepo se vidi (zdesna na levo) kako je ugodan povratakprva 3km taman da se odmoriš, onda jedan kontra-kupserčić koji ni ne primetiš a nakon kojeg te čekaju zadnja 2km "s rukama u džepovima" jer na ovakvom spustu zaista ne treba ništa da radiš do da stavljaš jednu nogu ispred druge
upravo zbog toga mi se ovaj jučerašnji desni krug dopao, jer traži da na istoj stazi rasporediš snagu na skroz drugi način od uobičajenog
kao kada je jednom Mare rekao da je nakon gitare namerno uzeo mandolinu jer je na njoj sve drukčije "poželeo sam da mi prsti ne traže uvek jedna ista mesta"
neki odmaraju petkom a meni je eto tako upala Sreda sa kišom i kišicom i pljuskovima i kratkotrajnim predahom pa sam ujutru umesto trčanja ili bicikle ubacio šetnju po valjda jedinom suvom satu u toku dana, a popodne vožnjicu kroz kapljice do porušenog mosta preko kojeg jedino peške može da se pređe a i to ako si polu-akrobata, po sredini ne može jer sam probao i odustao nakon što nisam bio siguran da li će mi glava ostati iznad vode sa sve telefonom u zubima kao što je indijana džons nosio nož
Nema komentara:
Objavi komentar