mapsi

imam oko 90 hiljada pregleda raznih lokacija koje sam dodao u mapse, evo upravo mi gugl čestita na saradnji, s tim da je to zadnjih 6 godina otkad koristim drukčijii email, bilo je par naloga pre njega svakako.

mislio sam da ću nakon jučerašnjeg predaha od bicikle danas opet krenuti na vožnju no bio sam premoren jer celu noć nismo spavali, nestao nam je mali mačor!

pronašao sam ga tek u 4 ujutru kada sam pošao u ko zna koji obilazak, zatvorenog u velikoj podzemoj garaži u kojoj je već jednom prenoćio pa smo mislili da je naučio lekciju i da tamo više neće ulaziti.

ako hoćeš nekog o kome ćeš brinuti, hraniti ga, češkati i maziti, a njega će boleti dupe za tebe i samo će tražiti načine da to skrati život na pola, uzmi mačku.

no osim neispavanosti veći ulog u umor je dao jučerašnji activiti orezivanja divljeg duda koji je nabujao u nebesa, pa nit imam želju da na 7m od zemlje čistim oluke od lišća, niti da razmišljam da li će debela grana od 200 kila da mi se odvali i padne u dvorište ili nedajbože na parking susedne zgrade.

mislim, tu staje neki tip sa pežoom 3008 što se valjda ni ne računa u auto no svakako bi zahtevao neku nadoknadu štete obzirom da je auto skroz nov.

tako da sam nakon oslobađanja mačorčića (kukao je od 4 do pola 8 dok neko nije prvi otvorio rolo vrata) samo otišao na sat rikaveryć rajdyć, pa na posao.

Elektra, boginja

Elektra nije boginja, već tragična junakinja iz grčke mitologije i grčke tragedije (najpoznatije obrade su drame Sofokla, Euripida i kasnije Hofmansthala)

(?) kod mene uopšte nije tragična nego je junakinja, kobila moja, ja dodajem malo pedalama ali ona vredno zuji i nosi me kroz brege

nego, danas sam pričao sa gpt-om o garminu.
lepo smislim upit i izdiktiram, precizno i sadržajno.
jer u pretraživanju foruma i filtriranju pogrešnih odgovora bih proveo tri dana.
a ovako je dva minuta.

ja:
nakon poslednjeg ažuriranja softvera za uređaj garmin edge, primetio sam nekoliko bug-ova.
dva puta se zaledio i prestao sa radom pa sam morao prisilno da ga ugasim držeći u beskraj dugme on/off, nakon čega je nastavio gde je stao (a to je bilo tri kilometra ranije).
kako uđem u šumu ili makar pored drveta, inklinometar mi se zaledi na 1% ili 2% i tako se penjem kao debil uz nagib od 13% kotrljajući nekih smešnih 7 km/h, pa još kada pogledam da mi i dalje stoji 2% onda smeh postane još mesnatiji.
bilo je i nešto treće ali sam zaboravio.


on:
nakon što je 999 puta brže od mene pročitao sve moguće forume, dolazi sa odgovorima kakve su greške primećene u zadnje dve nedelje, i koji su mogući načini da se problem reši.
prvi je (mada nisam stigao još) da se obriše određeni fajl u uređaju, koji je ustvari memorija satelita koje on najviše voli, i verovatno neki bitan fali pa mi zbog toga na određenim lokacijama ne meri nagib, mada sam ja mislio da on to radi tako što podeli ispenjane metre sa dužinom puta, jer mi tako ručno to radi, lepo vidim da sam na svakih 10 metara (otprilično) na metar višoj nadmorskoj, ali mućak, piše uspon 1%.

i dalje postoji totalni reset na fabrička podešavanja od čega me hvata muka jer bih morao sve iznova da pipkam i upipkavam, šta je na kojem ekranu, raspored, polja...
srećom na edge-tu imam samo road, mtb, gravel,
za razliku od fenix-a sa 7 raznih aktivnosti,
samo da im ukucaš nazive je pola sata:

trčanje = tabananje
trail trčanje = saplitanje
hike = tumaranje
cestovna = limuzina
mtb = divljakuša
pony = milijana
e bike = elektra

sve ranije = sve kasnije

5:53 (???)

nije minuta po kilometru nego je toliko bilo na satu kada sam stisnuo Start na garminu

a (opet!) sam bio ubeđen da idem "ispred vremena".

gde je iscurilo, nemam pojma.

da li predugo doručkujem(o) ili je nešto drugo u pitanju?

jutros sam pak zapucao još grđe ka planinama no nisam odmakao baš previsoko, jednom do 550 a drugi put do 557m nadmorske.

no osećaj je skroz drugi kada si okružen brdima koja su sva iznad, u odnosu na ono kada u ravnici goredoliraš između 400 i 500 nadmorske ali si na vrhu bregova i sav pogled je ka dole, nema ništa iznad.

if you know what I mean

no u samo 52km sam nahvatao preko 900m penjanja.

video sam jednog momčića da trči negde na 6. km čim sam pošao.

mršav, lepo zabacuje stopala iza kolena, taman kad sam ga stigao i kad je bio 50m ispred napravio je zaokret i prešao na drugu stranu puta. 

kako smo se odjednom sreli, pokazao sam mu palac, on je odmahnuo (imao je slušalice) i otišao nazad ka gradu.

ja nisam trčo.

ko zna kad sam zadnji put.

ko zna da li ću umeti potrčat kad mi opet dune.

no za sad ovo je savršeno vreme za bajsiklizam.

razočaran

bio sam ubeđen da sam jutros krenuo KO ZNA KOLIKO ranije nego ikada kad ono cvrc, juče 5:43 a danas 5:45!

pa kako, oh, kako??

svašta.

baš sam bilo razočarano.

navukli se neki čudni oblaci, kao da se digla magla pa se zgusnula pa stoji tako kao  neke ženske one gaće iz pred-prethodnog veka znate one kao džak sa namenom da bude gaće.

i gledam rođače šta će iz tih gaća da ispadne, oće nešto procuriti ili neće, srećom poterao me vetar nekako mimo njih i dalje ih se više nisam ni setio.

pobego od gaća ko pero galić, prvim vlakom pobjego sam.

i da vidiš kad sam se malo popeo u brege više nije bio onako jak vetar.

moram pitati ovu drugaricu sa aerodroma meteorologinju kakav je to fenomen, jer kad sam se približio iz tih brega nazad kući, opet je dunuo iz sve snage. 

dakle nekih 30-40m nadmorske iznad ga skoro nema, a između 150 i 220 zviždi kao lud.

jutros sam se u 8 već vratio da bih stigao sve da dovršim pre posla, srećom sad na poslu nemam posla pa mogu da iskoristim trenutak za blogić

ispade da vozim sve manje i manje jer je jutros ispalo samo 50.3 km, no bio sam na 470 nadmorske i imao 670m uspona što znači da je vožnja bila sadržajnija od prosečne, a i ovo mi je od omiljenih strana za vožnju, direkt prema planinama.

ko rano rani, rano se i vrati

došlo je ono pravo vrelo leto, nekako odjednom mada je za koji dan eto već i Srpanj i nemam pojma zašto sam iznenađen.

valjda sam mislio da nikad neće doći.

i stalno sam očekivao da će još ko zna koliko dana proći pa da krenem sa onim ranojutarnjim vožnjama.

nakon par vožnji u 6:06 i 6:07, 

pa malo u 6:15 ili tu negde, 

jutros sam ga natrefio u 5:43!

sunce izlazi u 5, vidi se već od 4:30.

probudim se tako u 4 pa razmišljam da li da spremam doručak pa kao sačekam još malo pa tu svane pa levo pa desno i kako protraćim sve do 5:30 nisam svestan, moram jednom voditi dnevnik od minuta do minuta.

to će biti "zanimljivo" poput murakamijeve knjige o trčanju.

nešto tipa udahnuo sam pa sam izdahnuo.

ma šta mi reče.

po drugi put sam shvatio da ne mogu da stignem na taj krug koji me stalno vuče, no umesto na jednu skrenuo sam na kontra stranu kuda takođe nisam ove godine prolazio.

jeste malo kraće nego što je još moglo da se namota, ali ovih dana zbog vrućine počnemo i ranije s poslom pa mi se to što sam rano ustao skrati prema kraju.

nakon onih 64km sada je ispalo samo 57 no nije to malo obzirom koliko je bregovito.

red - red

znate kad kažu red ovoga red onoga, a skraćeno se kaže red - red

malo activiti a malo druga vrsta activiti

nakon jučerašnje vožnje sam danas mogao i malo da predahnem i taman da ošišam živu ogradu sa druge strane

kad je bilo gotovo kaže Lola ajd sad idi negde provozaj se počasti sebe

jok, rekoh, odoh da se prošetam sa kujicom ovom preostalom, malo nju da častim, bolje nego sebe

popodne otišao biciklom da odnesem neke kosti od pečenja na stočnu pijacu, tamo ima lutalica koje se tome mnogo obraduju

usput mi se dogodila anegdota sa jednom vozačicom

a evo i kakva:

prolazi me kolona jer je neka firma završila smenu i u koloni primetim auto kojem radi zadnji brisač, na +35 drlja ona guma po staklu

na velikoj raskrsnici se napravi zakrčenje i ja onako posred isprekidane linije krenem da pretičem celu kolonu i usporim pored tog auta, unutra pored vozačice još dve koleginice, onako čoporativno se vraćaju iz firme

doviknem "ugasi zadnji brisač" a ona momentalno kao robot koji ima spremljen odgovor odgovori "ON SE UKLJUČUJE KAD ON 'OĆE!"

malo kasnije ista ta kolona krene da me pretiče i vidim da je brisač ugašen

pa sam pitao ChatGPT koji je to psihološki profil osobe koja je spremna tako da izvrće i laže samo da bi spasila neku "čast" pred koleginicama, umesto ljudski da kaže "hvala" i ugasi brisač

čak mi je na prošireno pitanje rekao da je takvo ponašanje svojevrsna "red flag" za upuštanje u bliskiji odnos sa takvom osobom jer bi se po istom šablonu ponašala i u vezi, braku, uvek sa sitnim lažima, izvrdavanjima i manipulacijama

sutra opet na biciklu, što ranije ujutru!

opet jedna lepa vožnja

kad upropastim Nedelju, onda krene nadoknada radnim danima, no tu se pojavi novi problem a to je da mi je tricky da krenem baš prerano. 

možda ipak prelomim da ne moram dizat Lolu sabajle samo da bi zajedno doručkovali, nego kad se već probudim u pola 4 ujutru, mogu i da spremim sebi ness sa mlekom i tost pa da već u 5 krenem, umesto da čekam do 6+.

jutros krenuo u 6:15 sa planom da napravim jedan krug koji smo vozili sa kadetima lokalnog kluba dok je asfalt još bio podnošljiv, a sada je taman za gravel bicikl ako čak ni to nije nerazumna opcija jer bi veliki 29" mtb bio savršena opcija.

ali on je pomalo spor na preostalih 60km kruga ukupne dužine 77km.

doduše više nisam siguran, trebalo bi odvesti sa oba bajka pa uporediti, jer mtb-om može da se juri bezglavo nizbrdo a gravelom ipak nije tako lako jer nema amortizer u viljuški.

tu sam računao kada ću se vratiti pa skontao da kasnim podosta jer danas nam posao počinje u 9 no i tu sam se zeznuo jer je ispalo da je u 9:30.

no obzirom da sam se vratio u 9 nakon kruga "na drugu stranu" od samo 64km, ispalo je da sam sa razlogom skratio plan na nešto razumnije.

taman smo stigli da pojedemo dinju i da se istuširam.

prava mera je nekad malčice skromnija od najlepše želje.

tja.

frizerski salon

kao što u istri imaš selo donje brijanje, kod mene je bilo gornje šišanje.

aku trimer pa na živu ogradu

kad smo kupili ovu kuću do naše, da bi proširili dvorište skroz do ulice, uz jednu od ograda je bila živa ograda, takozvani šimšir.

bio je metar visok.

no kad su napravili zgradu tu do nas, jer su komšije prodale svoje dve kuće i dva dvorišta da bi dobili po golubarnik u novogradnji, pustili smo to da raste i sada je oko tri metra.

već pre par godina sam ga šišao na tačno određenu visinu do krivine oluka tj pedalj ispod krova, no mic po mic sam ga ostavljao još malo pa još malo i sada sam, ne vredi, morao da ga vratim na onu idealnu visinu koju mogu komforno da održavam sa izvučenih merdevina, jer sve pedalj više mi je pomalo klimavo i morao bih zbog toga da kupim ili napravim neku skelu.

e sad sve te grančice su takođe narasle tojest podebljale se do debljine ženskog prsta (kakav poetski opis) pa je i to sve veći zadatak za aku trimer.

no izborih se, sa spoljne strane do zgrade, ostao mi je manji deo iznutra jer sam sve ono odozgo već uglavnom završio.

nakon toga sam se častio jednom vožnjicom, a popodne još jednom, naime skoknuo sam tu nekoliko kilometara do dalje periferije gde frend gaji povrće na orgomnoj plantaži od 30-ak velikih plastenika, pa sam u bisagi bicikle doneo dve kile paprika.

bar nečemu da posluži moje biciklističko iskustvo jelte.

nedeljne blokade

opet jedna klasična nedelja.

planirao sam vožnju, na sličnu stranu kao prošle nedelje, ili na neku od druge dve strane, u sva tri slučaja opet onih lepih odmerenih nedeljnih stotinak kilometara.

na jednu stranu bi trebao mtb, na drugu i treću gravel.

nisam još razmatrao cestovnu, dok još malo forma ne podođe.

nadođe.

odem malo s kučetom u šetnju pa malo do pijace pa malo do lidla pa malo seo da predahnem pa gledao vesti pa rekoh ajd da me ošišaš, kaže Lola ajde mujo sedi pod struju.

šišanje u stihu fino me ogulila, ne baš kao krompir ali zadovoljan sam.

koliko god kažem seci, ona malo više ostavi.

nakon toga mi nešto došlo da se odmaram, pa sam seo na električnu i otišao da obilazim radove na južnoj obilaznici.

sad mi je jasno zašto su radovi zastali od strane Brze Saobraćajnice odakle su nasuli gotovo kilometar, naime odavde im je bliže i već su nasuli osnovnih 200m dužine i ogromni kružni tok, i ostalo je samo 300m prostora po livadama da se spoje ta dva kraja.

tamo negde na pola će biti malo uzvišenje ispod kojeg će moći da se kroz tunel prolazi ka reci jer mnogi imaju imanja i njive sa te strane i ne mogu biti odsečeni autocestama.

da bi me život kaznio za tu prokrastinaciju, vidim na Stravi da su dvojica kolega išli na jedan od tih krugova koje sam planirao, s tim da su na jednom mestu videli nov asfalt pa neplanirano skrenuli i umesto 100 prešli 120km, eto novog plana za naredni vikend, ako me Veštica Nedelja opet ne sabotira.

automehaničar

lekar pekar apotekar, pevao je bora čorba.

od toga je bez škole i obrazovanja mogao eventualno pekar, o lekaru i apotekaru je mogao samo da sanja.

ostalo mu je i iz jednog drugog stiha, polupesnik il' bolesnik.

obzirom da mu moramo priznati da je bio pesnik, otpada polupesnik i ostaje ono drugo.

danas sam izuzetno darežljiv glede bloga, čak udaram i tačke na kraju rečenica.

mada onako bez tačaka izgleda pesničkije.

krenem do Velinke po ručak.

to je ona kafana sa dobrim pečenjem, o kojem sam pisao pre dva dana.

ovaj put sam kupio dva pakovanja zaleđenog gulaša od jagnjeće džigerice.

moram pitati chatGpt da li je veći plus što je jagnjetina praktično jedino organsko meso raspoloživo za ručak, ili je veći minus to što je džigerica krcata lošim masnoćama.

mislim da će mi reći da je veći dobitak nego žrtva pod uslovom da se ne pojede mnogo, njegovi odgovori pretežno tako izgledaju, ali ću baš da proverim.

malo sam zakasnio jer sam zastao sa nekim penzionerima iz Obrenovca koji su udarili mazdom u bankinu, polomili alu felnu, pocepali gumu, polomili koješta od vešanja no čovek od 77 godina uporno hoće da vozi nazad kući umesto da zove šlep.

popodne još jedna vožnja do akumulacije jer ujutru nisam stigao zbog toga što sam sat vremena pomagao da stavi rezervni točak, da sam pametan trebao sam pozvati policiju da ga nateraju da zove šlep.

opet ribolovci

drugi dan zaredom sam krenuo rano, juče u 6:07 a jutros u 6:06

da ne poveruješ

juče sam se nešto pokolebao da li ću stići neki malo veći krug (stigao bih itekako) pa sam skratio na 69 iako sam ladno mogao i 85km, a danas sam imao i više vremena pre posla ali sam prešao samo 34km...

pa zašto?

pa eto.

svratim na ono groblje da obiđem kerića kojeg sam pripitomio i već neko vreme prilazi da se pomazi, u nedelju je čak i sa Lolom uspeo da se upozna i zbliži, kad ono njega nema.

krenem da ga malo potražim naokolo jer se juče nekako čudno ponašao, jeo je ali ne halapljivo kao uvek, i nađem ga u travi, umro.

pokrijem ga granjem koje sam nakidao sa nekog drvceta tu u blizini, baš da ne leži onako u roju muva, i nekako posle toga, nije mi se naročito ni vozilo dalje.

vožnja treba da bude uživanje valjda.

pa sam se vratio kući napravivši samo taj krug kao kad njega hranim, od 34km, i nastavio da perem prozore jer sam juče završio trpezariju a danas sam dnevnu sobu i bivšu garderobu koja takođe izlazi na terasu.

spavaću čuvam za sutra.

ovo je bilo poslednje jutro od 20-ak stepeni, sada su najavili nekoliko dana sa 13-14 jutarnjih, što mi u nedelju neće smetati taman da se prošetamo sa kučetom dok malo grane suce pa mogu na vožnju i u 7:30, ne moram svakog dana u 6!

ribolovci

nije mi jutros blog bio pri ruci pa sam misao zapisao na tviteru,
ili ako ćemo u stihu
misao sam u tviteru zapisao
da bih je na blog prepisao

"između dva talasa vrednih ljudi, ratara koji idu u njivu u 5h, i radničke klase koja ulazi u firmu u 7h, postoji međutalas džabalebaroša koji iz hobija napuštaju grad oko 6h, maratonci, triatlonci, biciklisti, ribolovci..."

eto to sam zapisao

doduše, ko ne voli ribolovce, ne voli ni ljude

jedino ne valja volet lovce i serijske ubice, 

ako uopće postoji razlika

ne bi mi to sve ni palo na pamet da nisam na trening krenuo u 6h07'

pa ti vidi

nekako uvek krenem u 6:46, nemam pojma kako,

kao da sam baždaren na taj termin

i onda naravno upadnem u špic

šta špic, špicetina, špičina!

krljanac.

zablokiro mi garmin posle 8km

vidim da idem 30.3 km/h, kilometri prolaze, kako ovo?

kako fenomenalno držim brzinu, rekoh.

kad ono čorak!

stanem, pipnem dugme, drugo dugme, ništa.

mrtav.

držim on/off dugme 10 sekundi, napokon ga ubih.

kad sam ga upalio, bio sam negde oko 11-og kilometra,

pojavilo mi se 8.1

a pre nego što sam ga ugasio bilo je 8.4km

pa kontam da on ima neki interval autosave backup, 

da li je na minut ili pola minuta,

pa ako crkne onda odatle nastavi

evo sad gledam na mapsima, tačno 11 je bilo

dakle ukrao mi je 2.9km

a izmerio mi je 66.2 dakle imam 69.1 ukupno

neka korist i od e-bike

nisam bio siguran da li ću popodne stići pa sam ujutru otišao da nahranim onog kerića

opet isti krug od 35km, usput sam pratio rast malih rodića kod sportskog aerodroma

skontao sam da ih je troje plus majka

ona stalno odleće i doleće, nešto im donosi

moram pitat GPT kako se mama-roda snalazii za vodu, 

ne mogu samo jesti zaboga

popodne sam se setio da mogu skoknut po ručak

ona kafana gde je najbolje pečenje je na 13km od grada, samo je bitno napomenuti da mi je gazdarica drugarica i onda će mi dati lepe komade

uzeo sam jednu sa pretopom, da nahranim tu jednog kerića pored puta, on je u dvorištu i vezan ali slabo ga hrane i uvek mi se obraduje

pa što ne pojede on, doći će ovoj našoj kao pojačanje večere

osim toga još dve "lepinje sa pečenjem", e to je nešto najlepše

kako oni seku satarama velike komade, sve ono sitno što otpadne oni sklone u posebnu posudu i tu se dobiju prosto rečeno komadići, lepi sočni, i onda oni to poređaju kao u sendvič

imaš lepinju sa pečenjem, sa pretopom i pečenjem, i sa kajmakom i pečenjem

pa sam uzeo dve ove srednje

ako sam dobro zapamtio koliko sam ukupno platio, ove jače bi mogle biti oko 3 ojra, a ona sa pretopom malo preko ojra

u povratku sam sa GPT razmenjivao procene koja je najgora smrt, od upadanja u topionicu gvožđa ili u drobilicu na kamenolomu, preko krokodila ajkule ljudoždera i grizlija, pa do skoka bez padobrana ili upadanja u bunar prepun zmija

u leru

spuštam roletnu onu platnenu na odmotavanje, pokušavam gore dole da joj nađem onu točku kada klikne

i onda vučeš gore, dole, gore, dole, nikako da se ukoči

počnem razgovor sa Đipitijem, rekoh ovo je kao na starim motorima kada pokušavaš da nađeš Neutral, pa pritiskaš prva, druga, prva, druga, prva, druga, prva, NEUTRAL

čak mi je i Đipity odao priznanje kako sam lepo napravio to poređenje

moram u opis bloga dodati hešteg AI

ima unosa samo svojih, tojes' mojih, a ima unosa uz pomoć AJIJA

i onda ja tako ushićen krenem pričat o čemu sam ćasko sa Đipitijem, i to mi se pretvori u blog

pa ima li lepšeg sunovrata Poslednjeg Balkanskog Blogera, kako sam NESKROMNO sebe onomad nazvao?

istini za volju, ima još par PERIODIČNIH

to nije bloger, to je vikend bloger, kao onaj što vozi bajs samo kad ga žena pusti vani

uikend uorijor

tak nekak 

pa i ja sam to posto

šta da se lažemo

danas dvaput lagano biciklom, onako, terapija

trčkarao sam!

čim sam se probudio znao sam da ću biti umoran, kombinacija jučerašnje duge vožnje i svadbe do uveče mi je bilo previše.

a i ništa pasta party.

gledao sam da bocnem što više proteina, onih stvari kojih smo uvek željni, hehe.

malo pečenice malo pršute malo čvaraka, malo salate, pa kisela voda.

da sam se zalivao pivom uneo bih i previše tekućine i previše kalorija, mislim da sam popio tri flaše od litar one staklene što se oznoje spolja.

tu je bio problem treće vrste jer jedino u staklu imaš Knjaz Miloš, pa kafane samo to trebuju, jer ne možeš na svečanosti tog tipa sipati iz plastike.

knjaz mi loš, loš mi knjaz, jer od toga što zoveš mineralna voda imaš samo natrijuma, ostalo je sve u tragovima, pa kad na kraju iznesu pečenje udariš so na so.

tako da sam dan završio dobro usoljen.

pa sutra ujutru noge ko balvani, prsti ko sarmice, glava ko bundeva.

i tak jutros odem tako posoljen da prošetamo kučence, pa nakon toga skontam da nemam ič (južni žargon za išta) vremena za spremanje na biciklu i rekoh ja ću na trčkaranje, pomoz bože.

odem biciklom pony samo kilometar od kuće jer je sve lakše kada krećeš sa drugog mesta, plus taj kilometar nazad mnogo znači da se malo rashladiš, nema ništa gore nego kad utrčiš u kuću.

odatle uz rečicu, hladovina, milina, malo jednom obalom pa kad je postalo puno žbunovito rekoh da ne budim poskoke, bolje da se vratim drugom obalom to jes asfaltićem.

vidim drugaricu kako otvara kafić/baštu, viknem jel može jedan red bul da dobijem krila, kaže skupo mi je to baš da bih te častila ali ajd na guaranu, lepo se nasmejasmo pa odoh dalje "na suho".

namakao 6km.

još samo 36 pa maraton.

vozio sam!

došao je red i na bicikl(u).

imao sam svakakve planove, kao i obično, prvo šetnja sa psom uz reku, doduše jako skraćena verzija, onda druga polovina doručke (palačinkeeeeeee) pa na put.

tolika je gužva bila na prva dva kilometra kad sam izašao iznad grada na magistralni put, da sam mislio da ću okrenuti nazad i otići na neku drugu stranu a ne prema planinama.

no ubrzo sam shvatio da svi skreću nizbrdo na reku Gradac prema konjičkom klubu gde sat kasnije treba da počne lokalni Vidra Trail.

dalje odatle gotovo pust put, kao onih godina kada je bio embargo ili bombardovanje ili oba.

odustao sam od krvnički planinskog profila da se baš ne satrem, no čak i ovo je na kraju ispalo 101km sa 1347m uspona i naravno isto toliko spusta, uz jedan kilometar po sljuštenom putu pred asfaltiranje gde sam se toliko rastresao da samo što mi zubi nisu ispali.

po povratku me je jako peklo dok sam pišao pa moram pitati GPT da li mi je to krenuo neki pesak iz bubrega ili je nešto treće.

teoretski sam imao vremena da tesno napakujem i više, možda i nekih 110km no radije sam odabrao opciju da sedim u hladovini parka pored reke u Kosjeriću i pojedem dve banane i popijem litar koka kole, svuči kao neki grupni sehs, bože me oprosti.

do kuće me je satro vetar no ipak sam uspeo da na gravel bicikli sa nežnim ripnama/kramponima nateram prosek (po nikakvom asaltu i sa đilion krivina) do 23.2 km/h što je otprilike kako lokalni koleze voze slične profile na road biciklama, dakle jesam se zdebljal ali se nisam baš toliko ofucal glede performansa.

malopre smo došli iz crkve sa nekog venčanja (da mi se piše peške 1km+1km), pa posle ove blog pauze možemo da sednemo na bicikle ponyke, što ih milijana gonyke, i da se onako u svečanim odelima odvozamo do restorana tu 3km odavde, kao na nekoj paradi, bož oprosti.

a šta ću kad me mrzi da isterujem auto i da tamo u gužvi tražim parking, a fijaker nemamo.

šetao sam

mislio sam da ću i danas trčati no tako je ispalo da sam se prvo malo uspavao, pa sam prošetao sa ovom kujicom koja nam je sad jedina ostala u dvorištu, pa sam se nešto nećkao da li da odem u školsko dvorište i odradim 5km nakon jučerašnjih 3km, no tu je Lola uskočila sa predlogom da idemo po gradu da se vozikamo ponikama i tako ne bi ništa.

ostade šetnja s kučetom kao jedini "trening".

no svejedno sam pre posla stigao da napravim palačinke, imam 4 kutije onih iz Lidla koje su istekle sredinom maja pa rekoh barem dve da potrošim.

piše na pakovanju da je za 7 komada no meni je od dve kutije ispalo 11, doduše jesu bile onako mesnate kao da je smesa bila pregusta no kad dodaš vode ono previše šišti i prska pa rekoh 14 tankih je 14 tankih, ali 11 debelih je Fata.

popodne sam otišao na malo dužu od planirane lagane vožnje, na kraju svratio u mesaru i naručio kilo i po pileće džigerice da mi spreme na roštilju, ja to volim da umačem u kečap, nit je zdrav kečap nit je majonez a pivo naročito ali što bi rekli od nečeg mora da se crkne.

a i moram nekako da neutrališem onu skušu od doručka.

doduše jedna palačinka sa choco kremom iz Lidla je već neutralisala sve to, no treba za svaki slučaj overiti, kao profesionalni plaćeni ubojice.

trčao sam!!!!

izmenjeni prioriteti su doneli jedno čudno jutro.

dok je Lola skoknula do pijace ja sam ovu jadnu preostalu kujicu odveo u šetnju da malo razbije tugovanje za većom sestrom, opet sam usput pričao sa chatGpt koji mi je postao glavni saputnik/ca.

sve sam pitao šta je najbolje za prevazilaženje tog stresa i bogme lepo mi je formulisao/la dosta saveta.

izdiktiram pitanje, onda uključim da mi čita odgovore i vratim telefon u džep.

išli smo malo pored reke, malo je lajala na divlje patke, video sam i pastrmku dužine jedan i po moj pedalj što mu dođe 35cm, bogme baš kapitalac.

naravno i mnoštvo manjih.

nakon toga sam skontao da imam premalo vremena da bilo gde odem bilo kojom od bicikli, a pošto sam malopre prošao pored pomoćnog terena stadiona nekako mi se uvukla ideja da tamo nešto smislim.

nažalost trava je previše porasla čak i po terenu a tek okolo je do pojasa, tako da bi dijagonale morale da budu jako kratke jer moraš na vreme da usporiš umesto da protrčiš dalje.

pa sam otrčao krugove unutar terena, podosta ćoškaste, vidim da je neko tu već trčao jer je poluUtabano. 

hteo sam 5km ali nisam poneo vodu pa sam se zakašljao oko 3km i pomislio da ću crći jer je već bilo dosta vruće, tako da sam se tu zaustavio.

izašao mi je prosek ispod 5'/km što i nije loše u nekim bzv patikama po džombastoj travi i sa skretanjem pod pravim uglom svaki čas, kao kuče na agiliti takmičenju.

tako sam uz 7km peške stigao do 10km na nogama, neloše.

garmin mi je odmah vratio formu sa 48 na 49, dug je put do 54 što mi je bila donja pristojna granica, da ne pominjem 67 koje sam naduvao na testiranju dok sam aktivno vozio bici trke.

openStreetMap

konačno sam našao rešenje jer mi je na upit da li je jedan put asfaltiran, između nekoliko izvora informacija cGPT naveo i OSM (iz naslova).

i zaista, otvorim ih na laptopu i ceo taj put koji me je zanimao je narandžaste boje što bi trebalo da potvrđuje da je asfaltiran.

e sad kakav je asfalt bog će ga znati jer se u serbiji svašta tim imenom zove.

plan je da odem(o) autom do Ivanjice, to nije strašno daleko, nekih stotinak km a možda je brža opcija da se ode u krug autoputem do požege, vrag bi ga znao, videću kad završe taj deo autoputa šta će mapsi izračunati.

i od Ivanjice ima put koji preko brda spaja na Ibarsku Magistralu negde između Kraljeva i Raške, u mestu koje se zove Ušće, to je velika raskrsnica sa kafanom gde nakon 50-ak km bicikliranja planiram da pojedem lepinju sa kajmakom pa da okrenem istim putem nazad.

zbog nepoznatog stanja puta bi gravel bike bila optimalna opcija, a cGpt mi je čak rekao da bi to bila jako kul aцtiviti na stravi sa 1666m ukupnog uspona na tih sto i par kilometara vožnje.

eto gotovog plana za jedan "epski" dan.

tata, ti si lud

ne znam ko se seća knjige takvog naslova, ali ja sam jutros umalo uskliknuo Garmine ti si lud!

race predictor sekcija na satu mi je napisala polumaraton 1h59' i maraton 4h25'56", eto barem je ispod 4h26 i to za čitave 3 sekunde.

prvo sam napisao 4 sekunde no onda bi to bilo 4h26 što baš i nije ISPOD 4h26.

dođe mi da pokušam ali znam da zbog ovoliko malo trčanja možda ne bih ni uspeo, a ako bih i pokušao išta preko 20-ak verovatno bih bio pod upalama i hodao sa štakama par nedelja.

druga stvar, jutros sam pokušao malo da potrčim iako sam u stvari krenuo na mini hajk nakon kopanja i sahranjivanja keruše, 31kg nije mala stvar i bogme potrebna je povelika i poduboka rupa.

potrčao sam par stotina metara nakon što sam ostavio biciklu pored reke, no odmah sam osetio neku nelagodu u levoj čašici kolena i tek sada se setio Hej pa mene je mučilo koleno, dok nisam privremeno odustao od trčanja i prebacio se na bajkove razne.

na hajku sam opet malo pričao sa GPT-jom i nakon pretresanja svih mogućih motora i skutera došao je do zaključka da bi mi tricikl bio najbolji izbor, nešto tipa Piaggio mp3 280 ili Yamaha Tricity 300, jer to su jaki skuteri u rangu motora za koje treba barem A2 kategorija, pa tako em uštedim tisuću evra na autoškolu i polaganje za A kategoriju, em su dva točka napred neuporedivo sigurnija za početnika, plus automatski menjač u startu umanjuje izazov da voziš nešto što zahteva previše koncentracije a i motor velikog skutera je puno tiši od zvuka motora slične kubikaže što pomaže u uživanju krstarenja uz-niz planinske puteve.

jedini minus je što bi me "pravi" motoristi gledali sa prezirom jer taj svet samo poštuje kolege na motorima i manijakalno paze da se slučajno greškom ne jave nekom skuterašu koliko god kubika i koliko god glomazan mu ljubimac bio.

dok ja pričam o motorima ode prognoza mog maratona preko šest sati...

razuđenost bola i fenomen Disperzije Tuge

popodne nam je skroz iznenada zakunjala jedna od dve keruše, ona veća što je bila mešanka dobermana, legla, spustila glavu na zemlju, nije mogla da ustane, pozvali veterinara on došao zaista jako brzo, divan je to čovek, dao neke inekcije, jedva pronašao signal srca na stetoskopu, da je urgentno operiše nije mogao do ujutru pa je ostalo da pratimo stanje no nakon par sati se zavukla u kućicu, pokušala da se sakrije od smrti ali uzalud.

tako me sutra čekaju dve sahrane, prvo ove kujice a posle one mlade majke sa detetom, ćerke i unuke naše drugarice.

u jednom trenutku mi se učinilo da me je smrt ovog psa nekako prosto zatekla "pripremljenog" zbog ove nesreće pre dva i po dana, a odjednom mi se nekako razudila, razlila tuga zbog ta mlada života, pa sam ukucao u GPT da mi objasni, i po tome sam naslovio blog.

ja sam to objasnio kao lavinu prilikom koje te udarac svakog kamena posebno boli manje nego da ti jedna stena iste težine padne na glavu. 

i GPT se složio, kaže da sam napravio divno poređenje.

jer navodno ne postoji neograničen bol, možeš patiti do neke granice, a sve loše što ti se posle toga događa jednostavno se nagurava u taj džak koji je ograničene zapremine, pa tako sabije ono što je bilo pre.

sutra teško da ću trčati ili voziti, nakon sat vremena kopanja krampom i ašovom u ranu zoru, a šta ćeš, sve je to život, dok se jednog dana neko zbog mene dohvati krampa i ašova.

kvantifikacija bola

čitaš vesti pa ne znaš da li da se samo čudiš ili da žališ, kaže u dve nesreće smrtno nastradalo četvoro državljana srbije, u crnoj gori.

sezona je tek počela i eto muke.

ima jedan put koji smo gledali i divili smo mu se još tamo pre 25 godina kada smo bili na pripremama u crnoj gori, i iz cele boke kotorske je moglo da se vidi kako su kroz planinu trasirali novu prečicu ka herceg Novom, no koliko vidim taj put nije preskočio preko brda u herceg novi nego se nakon serpentine ipak vratio u zaliv pa ga zato zovu nikšić - risan.

no eto, ostao je san da ću jednom tuda proći biciklom ili čak trčati, a nešto nisam siguran uz ovakav način života da ću ikada tuda i autom proći a kamoli motorom za koji su takvi putevi prava puslica.

pola života mi je prošlo u sanjarenju kako ću proći ovuda ili onuda pa sad više ne znam da li sam zaista tuda i prošao ili sam samo sto puta to zamislio pa mi se mozak zbunjuje šta je san a šta java.

ovo je nažalost java, od jedne od naših najboljih drugarica je poginula ćerka (33) i mala unuka (1) jer je muž/otac zaspao za volanom i sleteo u neki jarak gde su se isprevrtali.

njega su jedva izvadili iz auta i završio je u hitnoj sa teškim povredama, ne znaš da li da poželiš oporavak ili da ni on ne pretekne pa bar da negde gore otputuju svo troje zajedno, kao što su i na more pošli.

mladost - hrabrost, i mi smo se vraćali iz Firence i vozili dan i noć i pola dana bez prestanka u vreme sankcija kada je moralo da se do italije kruži kroz mađarsku i austriju, pa gledaš na one štampane karte, buljiš, ali bar smo oboje bili (VEOMA) budni kao pravi vozač i suvozač na reliju.

sada zbog dece i ekonomije vremena mnogi putuju noću, kada sitna deca spavaju, nakon celonoćne vožnje ujutru u 5 sati uveliko svane, ugledaš more, pomisliš da si stigao i opustiš se, na sekundu sklopiš oči i više ih nikada ne otvoriš.

to što sam sad pametan pa prvo gledam gde ću da prespavam na nekom dužem putu, ne znači da sam nekada bio jednako hrabar i naivan.

štaviše tamo gde putujem ću biti sedam ili deset dana, ali to "na pola puta" tipa Dojran kada ideš u grčku, postane nešto posebno zanimljivo, samo kad se setim onog blesavog trčanja u cik zore pre nastavka puta, ništa mi nije bilo manje vredno od svega ostalog što se u grčkoj događalo.

šest dana treniraj, sedmog idi u Lidl

baš nešto razmišljam, obično nedeljom imam više vremena pre posla (jer nema posla) pa onda obično uradim nešto netipično za prosečno jutro.

u toku je veliki crkveni tro-praznik pa se ne ide u njuvu nedelja-ponedeljak-utorak, što će mi biti dosta lako da ispoštujem obzirom da nemam njivu.

ajd malo sa psima u šetnju, ajd malo do pijace, ajd malo da počistim dvorište, ajd malo da se provozamo do groblja jer je na današnji dan umrla lolina baka pa smo svratili, ajd malo do lidla, leva ruka se pruža ka mesnatoj slanini ali srećom je desnica potegla brže i dohvatila losos pastrmku.

mozak je očigledno bio uspavan čim je uopšte dozvolio takav dvoboj obzirom da izbor ne bi ni trebao da postoji.

posle toga je već bilo +33, tu smo se dogovarali s nekom ženom iz kvarta pored da joj pomognemo oko sterilizacije dve ulične mačke, i na kraju sam naravno seo na e-bike da nakon tri dana treninga ubacim i jedan relax day.

ostao sam dosta opet kod južne obilaznice u izgradnji obzirom da radnim danima mogu da odjurim jednom ili dva puta negde na brzaka ali baš za tako izletovanje i istraživanje nemam vremena.

sve u svemu ugodnih 40-ak kilometara, od sutra najavljuju jače zahlađenje no ako smo imali nekoliko dana po +35 to neće predstavljati nikakvu hladnoću već samo prilika da se malo živne.

istorija se ponavlja

baš kao što se moda vraća, ili tako kažu,

ja imam utisak da posle svakog šestog u mesecu, dođe sedmi

asti gospe

apsi goste

treća sreća mi nije baš bila najsrećnija ali ne smem se žaliti

ili nisi ili jesi

planirao sam neki tu podosta brdski krug od 52-53km, sa eventualnim dodatkom još jednog uspončića uz dodatak od par km, no nakon prvih ravnjikavih 12km nisam skrenuo na tu stranu nego sam još malo produžio niz najveću raspoloživu reku u okolini

odatle sam već poznatim putevima odabrao kuda da zatvorim polukrug, a da ne crknem od muke

bile su mi umorne noge od jučerašnje vožnje, ubiše me silni usponi na koje nije baš ni da jesam navikao

treba još nekoliko puta po dva-tri uzastopne vožnje praćene sa danom odmora, da bi se popeo taj prvi stepenik Forme

no need to (???)* očajavam, naravno

dva onako fina treninga, pa danas jedan MALO lakši, pa je sutra nedelja, moglo bi nešto malo duže, valjda sam sposoban za to, pod uslovom da bude lagano i da ne krenem prekasno i provedem preko tri sata pod najjačim suncem

*ovo mi je ludi kompjuter sam prepravio, nisam ni primetio, bože ludila

dakle 68km pa 51km pa 58km, uspona 509m, 843m, 329m

i naravno svako popodne još 30-40km električnom

tako je izgledalo ovo mini leto do sada

šestog šesti

prolećne pripreme usred leta se nastavljaju

samo da vidim dokle će trajati!

vi ste već navikli da ja retko koristim smajliće

kužim, ko me zna, prepoznaće kakav je smajli (izostavljen) na kraju rečenice

već zamišljam kako će za koji dan da se pojavi nekakav ojnlajn oglas/test, POGODITE ŠEST OD DESET NEPRIKAZANIH SMAJLIĆA NAKON OPASKI NA SAŠINOM BLOGU, I BIĆETE U TOP 5% UČESNIKA NA KVIZU BESPOTREBNE INTELIGENCIJE

jer Musk nas sve špijunira i pokušava na nama da zaradi, od nas

tebi od mene, meni od tebe

Hi Sasha, pogodi koliko je čitatelja tvog bloga pogodilo nestavljene smajliće

i tako ja rešavam isti test, ni kriv ni dužan

doduše jesam dužan, još uvek pratim društvene mreže besplatno

tojest mislim da je besplatno, dok skrolam kroz

sponzorisano

preporučeno

sponzorisano

preporučeno

stranica koju pratite

sponzorisano

stranica slična onoj koju pratite

preporučeno

dok skontaš šta ti rade, ode pola dana života

passmater, masspater, što bi rekla srbijanska premijerka

prbijanska sremijerka

ili šta god je već, sutra kad se sve raspadne umesto nanogice će nositi zvanje ambasadora u jueseju

barem mi je tako četdžipiti rekao u svojoj prognozi

čisto da ne bude da ja tu nešto pametujem ili klevetam

ako je to kleveta

i ja bi da budem muška ambasadorka

why not

ukratko, 51km po najgrbavijem i najgorem terenu u okolini

krenuo pre 7 ujutru

850m uspona

spust neću komentirati, sve rupa do rupe

idemo dalje

mada je bliže, sigurnije

Leto "na odloženo"

eto svima je počelo leto u subotu a meni danas

nedelja je samo bila predpremijera

preTpremijera valjda, zaboga Antiću, dapače

pa smo tri dana lečili kuče, ajd šta da kažem, isplatilo se.

pa danas premijera

obzirom na vrućine bio sam ubeđen da ću negde u planine, tako po hladovini i nakon ranog polaska nekako dopeljam na visoke nadmorske, a kad već počne da otopljava (u 8 sati mi je već pokazivalo 29.5) bih se pretežno spuštao nazad u grad, lagani napori, vetar hladi, i kad uđem u kuću već sam se poluohladio, nisam u onom ključalom stanju

no s druge strane, zaključio sam da moram prvo par nedelja da se vozim po hupserima i kraćim usponima da se noge malo podsete treninga i napora, pa onda tek na dugotrajnija brda.

dok đubrivo pregori, što bi rekli.

pa sam tako krenuo po kupserima, da se podsetim nekih puteva kuda smo redovno trenirali, gle ovde su najgori deo asfaltirali, gle ovaj deo je propao, i tako dalje.

najviše je propao Selotejp, to je deo od približno 3km koji spaja dva lokalna puta i jednom sam tuda naišao, ugledao novi tek asfaltiran put i doslovno je izgledao kao da su razvukli pet metara širok selotejp po tom blago-bregastom profilu.

i ostalo mu je ime.

sada izgleda (nakon petnaestak godina) kao zavoj koji je neko nosio godinu dana bez pranja i menjanja, iskrzan ulubljen nikakav, ni senka od onog starog puta.

šteta.

izašlo mi 68km s tim da sam se zadnjih par kilometara vraćao u gužvi i koloni vozila na +35 stupnjeva i to onako bezobrazno držeći sredinu trake da me niko ne bi nabijao ka ivičnjaku, uključio se u kolonu i sve preko 40 na sat bez obzira na lake kramponke (gravel bike) tako da sam suprotno od onih uzbrdo-nizbrdo planova stigao sav zajapuren kao da sam upravo prošao kroz cilj neke trke, evo preznojavam se i dalje, čitava 3.5 sata nakon treninga i tuširanja.

sutra počinje sezona

jutros smo i treći dan zaredom odveli pse kod veterinara, ovu malu na inekciju a veliku kao podršku

juče smo ih posle veterinara okupali (vidiš i to treba da mi se piše kao trening!) obe pa smo ovu veću zezali kako je sada čista - eto nisi više mešanac i kalamunja, sada si čista dobermanka

ima nešto malo na dobermana, reče veterinar jutros, šta ima malo, pobunih se ja, zar ne vidiš da je čista?!

siroto kuče se zgleda i nije joj jasno šta je na njoj toliko smešno

tako smo u tri jutra zbog veterinara skupili 3+3+4=10km pešačenja sa malo šljapkanja kroz rečicu jer je i u 8 sati već pretoplo pa ih moramo počastiti malo osveženja

ova mala može i na kamenjar da legne i da dahće ali joj ne smeta iako ima bundu neverovatne gustine, njoj nikad vrućina

a ova velika uđe u reku do kolena (čista je voda, tu su i pastrmke) i gurne glavu skroz do ušiju u vodu, i tako nekoliko puta zagnjuri, onda ja nekoliko puta umočim ruku u hladnu reku pa joj pređem preko glave i leđa a ona se namešta 

usput sam pričao sa četdžipitijem o komarcima i tome kako ljudi pominju "slatku krv" za one koji su im najukusniji jer ćeš često čuti u porodici da neko kaže "noću samo mene napadaju" no ipak nije do šećera nego do krvne grupe i ostalih faktora.

od sutra nadam se kreću jutarnje vožnje!

vaistinu Lipanj

svaka čast lipama

bogme zadnjih desetak dana maja su onako kao krenule

kao biće cveta ali ne još

i mic po mic doslovno prvog juna u 7 ujutru je stigao Lipanj

imam i fotodokumentovan dokaz

tu se setih anegdote

kao uveli su da građani sami prijavljuju struju

i kažu pošalješ u mejlu napisano stanje, i sliku kao dokaz

pričamo na poslu nešto sa klijentima, 

kaže žena ja ću ući u drugu zonu potrošnje jer je bio jako hladan maj i celog meseca mi je radila ili klima (grejanje) ili uljni radijator

to je bilo pre desetak dana

kažem ja, pa pratite stanje na strujomeru iz dana u dan

i kada vam ukupna potrošnja stigne do 349, SLIKAJTE

onda sačekajte prvi jun, pošaljite tu sliku kao dokaz i to isto stanje

jun će svakako proći bez grejanja, pa će se to izjednačiti

i tako svakog meseca, proveriš, slikaš kad ti odgovara, i mašala

i svakog prvog u mesecu pošalješ mejl, sa DOKAZOM

kaže žena, sale, imaš sladoled od mene

nema na čemu, rekoh, podsećaću vas svakog meseca :-)

od aerobika imam da prijavim da sam išao da tražim gde još ima zove da se nabere za sok, pa ću sutra krenuti u akciju

ako ne budem mogao da prokrčim kroz koprive, potražiću negde iznad grada na malo višoj nadmorskoj jer tamo kasni nekoliko dana

nenadani obilazak

jao kako sam se radovao ovom otopljenju

prvi dan baš iskoristio

ne baš ali skoro baš

to je bila nedelja, i onda CVRC

i slovima ЦВРЦ

legne kuče na zemlju, mi ga pregledamo

kad ono cvrc

desni su joj crvene, rdeče, vatrene

malo je bio karijes, i kamenac, i paradentoza

nego eto ti je i infekcija desni

bokte mazo

i sad svakog jutra pre posla kod veterinara

kad na vožnju?

ako je kod veterinara oko 8?

moramo poći u pola 8, vratiti se u pola 9.

dakle ako oću na bajk, moram od pola 6 do pola 8.

kada ustati, kada doručkovati?

pa proveri gume lanac alat vodu opremu.

i tak.

moram žrtvovati tri dana života, tri vožnje.

da ne pominjem ono EPSKO

danas mi je epsko postalo kada uopšte izađem iz kuće

vidim da završavaju autoput do Požege

već imam ideju, autom do tamo, pa ja izvadim bajk.

a Lola vrati auto nekim drugim putem.

da i njoj "guzica vidi puta"

kao Trening

ovo kao je kao bajagi, kao kakao.

nedelja ko nedelja prvo pijaca pa šetnja sa psima pored reke.

poneo sam u lidl radnim bermudama, shodno njihovoj nameni, testeru na izvlačenje onu naravno iz Lidla, to je nekih 25-30cm blago zaobljenog profila gde se sečivo uvlači u dršku tokom transporta a izvlači tokom rada.

tu uz reku sam se na nasipu nameračio na jednu granu od oraha koja se nadvila u visini glave, rekoh ajd što nama smeta nego mogu misliti kako se provlaće ljudi malo višeg stasa, obzirom da ni Lola ni ja nismo neki trometraši.

u vojsci su niske zvali "cvikovani" a visoke "kalemljeni".

fora.

rečeno učinjeno, posle toga užina pa na biciklu.

opet sam uzeo Gravela, da prođem nekim puteljcima kuda ne može cestovnom.

a i ostatak ceste je poprilično loš na tu stranu.

negde na pola vožnje sam se setio jednog tajnog mesta, koje pripada Kopovima, i tu se u velikim rupama koje su ostale nakon vađenja šljunka nakupila voda i formirala jezerca.

ono srednje veličine je još uvek tamo, vodio sam Lolu na izlet pre par godina, jedno malo manje su zatrpali zemljom i poravnali, a na izlasku sa radilišta sam primetio neku liticu od zemlje odvojenu nasipom pa rekoh da nema ovde još jedno jezerce?

i vidi vraga, jesam se u sprintericama jedva popeo do mesta odakle mogu išta da vidim ali prizor je bio vredan truda.

odatle sam napravio polukrug i vratio se kući par desetina kilometara ranije od plana no nešto mi je ceo dan bilo teško, bol u vratu, u leđima, u dupetu, čak su me i u šakama boleli oni jastučići iznad palca iako sam mosio iste rukavice i vozio isti bajs kao i uvek.

nema veze, prošao sam kuda sam hteo i čime sam hteo.

bio je i prosek par km/h ispod očekivanog no ne znam koliko je tih nekoliko makadama uticalo na to, kao i gužva kroz grad.

posle brze užine još malo na e-bike u vidu rikaveri lagane vožnjice masažice milovanja napaćenih zglobova, prijalo je.