razočaran

bio sam ubeđen da sam jutros krenuo KO ZNA KOLIKO ranije nego ikada kad ono cvrc, juče 5:43 a danas 5:45!

pa kako, oh, kako??

svašta.

baš sam bilo razočarano.

navukli se neki čudni oblaci, kao da se digla magla pa se zgusnula pa stoji tako kao  neke ženske one gaće iz pred-prethodnog veka znate one kao džak sa namenom da bude gaće.

i gledam rođače šta će iz tih gaća da ispadne, oće nešto procuriti ili neće, srećom poterao me vetar nekako mimo njih i dalje ih se više nisam ni setio.

pobego od gaća ko pero galić, prvim vlakom pobjego sam.

i da vidiš kad sam se malo popeo u brege više nije bio onako jak vetar.

moram pitati ovu drugaricu sa aerodroma meteorologinju kakav je to fenomen, jer kad sam se približio iz tih brega nazad kući, opet je dunuo iz sve snage. 

dakle nekih 30-40m nadmorske iznad ga skoro nema, a između 150 i 220 zviždi kao lud.

jutros sam se u 8 već vratio da bih stigao sve da dovršim pre posla, srećom sad na poslu nemam posla pa mogu da iskoristim trenutak za blogić

ispade da vozim sve manje i manje jer je jutros ispalo samo 50.3 km, no bio sam na 470 nadmorske i imao 670m uspona što znači da je vožnja bila sadržajnija od prosečne, a i ovo mi je od omiljenih strana za vožnju, direkt prema planinama.