aku trimer pa na živu ogradu
kad smo kupili ovu kuću do naše, da bi proširili dvorište skroz do ulice, uz jednu od ograda je bila živa ograda, takozvani šimšir.
bio je metar visok.
no kad su napravili zgradu tu do nas, jer su komšije prodale svoje dve kuće i dva dvorišta da bi dobili po golubarnik u novogradnji, pustili smo to da raste i sada je oko tri metra.
već pre par godina sam ga šišao na tačno određenu visinu do krivine oluka tj pedalj ispod krova, no mic po mic sam ga ostavljao još malo pa još malo i sada sam, ne vredi, morao da ga vratim na onu idealnu visinu koju mogu komforno da održavam sa izvučenih merdevina, jer sve pedalj više mi je pomalo klimavo i morao bih zbog toga da kupim ili napravim neku skelu.
e sad sve te grančice su takođe narasle tojest podebljale se do debljine ženskog prsta (kakav poetski opis) pa je i to sve veći zadatak za aku trimer.
no izborih se, sa spoljne strane do zgrade, ostao mi je manji deo iznutra jer sam sve ono odozgo već uglavnom završio.
nakon toga sam se častio jednom vožnjicom, a popodne još jednom, naime skoknuo sam tu nekoliko kilometara do dalje periferije gde frend gaji povrće na orgomnoj plantaži od 30-ak velikih plastenika, pa sam u bisagi bicikle doneo dve kile paprika.
bar nečemu da posluži moje biciklističko iskustvo jelte.
Nema komentara:
Objavi komentar