ko rano rani, rano se i vrati

došlo je ono pravo vrelo leto, nekako odjednom mada je za koji dan eto već i Srpanj i nemam pojma zašto sam iznenađen.

valjda sam mislio da nikad neće doći.

i stalno sam očekivao da će još ko zna koliko dana proći pa da krenem sa onim ranojutarnjim vožnjama.

nakon par vožnji u 6:06 i 6:07, 

pa malo u 6:15 ili tu negde, 

jutros sam ga natrefio u 5:43!

sunce izlazi u 5, vidi se već od 4:30.

probudim se tako u 4 pa razmišljam da li da spremam doručak pa kao sačekam još malo pa tu svane pa levo pa desno i kako protraćim sve do 5:30 nisam svestan, moram jednom voditi dnevnik od minuta do minuta.

to će biti "zanimljivo" poput murakamijeve knjige o trčanju.

nešto tipa udahnuo sam pa sam izdahnuo.

ma šta mi reče.

po drugi put sam shvatio da ne mogu da stignem na taj krug koji me stalno vuče, no umesto na jednu skrenuo sam na kontra stranu kuda takođe nisam ove godine prolazio.

jeste malo kraće nego što je još moglo da se namota, ali ovih dana zbog vrućine počnemo i ranije s poslom pa mi se to što sam rano ustao skrati prema kraju.

nakon onih 64km sada je ispalo samo 57 no nije to malo obzirom koliko je bregovito.