bolovi i još veći bolovi

šta li sam uopšte mislio kada sam nakon sto godina krenuo da trčim 10km, da će sve da bude "kao nekad"?

teško.

odmah ujutru osećam one male tetivice iza kolena kako bole i jecaju, a mo'š misliti od kakvog napora, od trčanja tek malo ispod šest minuta po kilometru.

dobro, kada smo ujutru prošetali sa kučetom, nije me ništa bolelo.

ali to je bilo 20 minuta po kilometru.

pa pauza pa njuškanje.

naravno da sam već unapred nekako zamišljao da ću da odjurim na dva rikaveryć rajdića e-bajkom, na dve strane jer majku sa štenetom na groblju hranim na severoistoku a dva mala lovačka psa na jugoistoku, sa dodatkom ka jugu gde je najstrmije iznad grada pa možda zato i najzanimljivije.

nekako kontam da će i sutra da bude isto jer obično DOMS (delayed onset of muscle soreness) tek tada uhvati zalet, no kako bi se ta skraćenica mogla nazvati "po naški"?

odložena/posledična hmm ne može pojava nego nastajanje, nastupanje, pa na kraju u padežu koga ili čega ide - mišićne muke?

znao sam da će da ispadne neka papazjanija.

trčel sem

juhuhu

nije baš da je nešto za "phone home about" ali eto moram da se pohvalim da nisam zaboravio da trčim!

malo po kišici, malo po kiši, malo kroz bare, malo kroz barice, malo uz reku bez gotovo ikakvog saobraćaja, malo novom ulicom u izgradnji, e tu tek nije bilo saobraćaja, i dok si reko keeeeeeee eeeeeeeeee ... eeeeeeeeeeeeks prođe deset kilometara.

nije baš brzo prošao keks, zaglavio se negde na pola puta.

nisam znao da u mac os ne možeš da držiš e pritisnuto pa da se pojavi eeeeeeeee kao u vindozima, nego moraš da pipkaš e e e e e e e e e e e e e, boring...

pulsevi oko 140, to je bogme lagani tempo, brzine oko 5'45"/km, to je rikaveri, nešto se tu ne slaže, ali kad dodamo sapun da bi se pomešali voda i ulje, dođemo do toga da dodamo moju težinu od 5kg viška i očas posla se pomešaju pejs i osećaj u jednu homogenu sadržinu.

ali desetka je desetka.

desetka!

jednom je drugarica položila ispit i poslala sms "DESETKA" ali je nekom greškom operatera taj sms stigao barem deset puta, u pravilnim razmacima od minut.

ona to nije znala a mi smo joj odgovarali - bravo - haha bravo - ma jedina si - nije devetka? - ko časti? - dobro dobro čuli smo - da nisi malo dosadna? - ma bravo ko vrata! - ...

tako bih i ja mogao, sad do mraka na svakih sat vremena novi blog pod nazivom DESETKA.

rendanje sapuna

nekako sam zamišljao da kad od ostataka sapuna hoćeš da napraviš jedan veliki obnovljeni sapun (refurbished), da ih samo kuvaš pa skuvaš pa se to sastavi, ali nije baš tako.

kaže da treba da ih narendaš, što i ne bi trebao da bude problem jer su mekši od sira, e pa tek tako narendane ih kuvaš i dodaš minimalno vode i nešto malo ulja.

i tu kad reče malo vode malo ulja, setim se da sam slično pročitao kod onog recepta protiv zapišavanja pasa, to jest ne zapišavanja pasa nego psećeg zapišavanja, jer nisam ja nameravao da zapišavam pse.

gde sam stao...

aha, dakle kada praviš rastvor koji odvraća pse od zapišavanja mog ulaza, treba u vodu dodati malo alkohola i ta eterična ulja, i kaže na kraju dodati i malo nekog tečnog deterdženta da bi se voda i ulje spojili u jedan rastvor.

nisam bio nešto posebno umoran no nisam bio ni mahnito ludo ljuto besno odmoran, pa sam iz dva navrata električnom obišao brege oko grada psihološki se spremajući za malo zahtevniji dan na poslu (prva vožnja) i za sutrašnju najavljenu kišurinu od jutra do mraka (druga vožnja).

nisam stigao da na fb stranici bloga objavim dve slike sa subotnje vožnje, onu gde je baterija u vođstvu pa onu gde je temperatura prešla i 40 i bateriju.

počelo je bez osećaja krivice

nekad nije ni loše kad ovako krene vreme da šizi pa pomisliš hej pljušti kiša taman ću "morati" da se odmaram, jer inače da je svanuo savršen dan onda bih jadikovao što će najverovatnije ostati neiskorišćen.

u pauzi između dve kiše odemo s kučetom da se malo prošetamo i naravno posle pola sata krene pljusak no bili smo na samo dve i po ulice od kuće, taman za intervalno trčanje od drveta do drveta i zaklona od leteće vode.

kao u kaubojskim filmovima, viski je vatrena voda a kiša je leteća voda. a sneg je lebdeća voda. a bara je stajaća voda, okej to je oduvek i postojalo kao izraz. suze su slana voda a znoj smrdljiva voda. krv je crvena voda, limunada i pišaća su žuta voda. jedino smo konjsku pišaću kao deca zvali "konjsko pivo", kao u izreci "ako ti je krivo - popij konjsko pivo" zato što kad konj piša onako sa visine u bari se naprave mehurići pa smo mislili da konji pišaju pivo.

nakon toga se razvedrilo pa smo otišli do lidla, pa posle ja otišao na jednu od 4 strane da obiđem napuštene životinje. 

kad sam stigao do lokacije 13km od kuće, opet je krenuo pljusak.

jednoj kujici od 5-6 meseci (izrasli sekutići ali tek izbijaju očnjaci) sam odneo ručak, ostala je na parkingu da jede a ja sam otišao preko puta, da ponesem činiju sa vodom koju sam joj tamo ostavio jer sam je tamo i hranio dalje od puta, no po pljusku nisam imao izbora.

kad sam krenuo nazad da joj ipak tu gde leži donesem vodu, čuo sam cijuk, između dva auta se pojavilo telo koje skiči i prevrće se po mokrom asfaltu, zatim je u koloni naišao treći auto i prešao preko nje.

dok sam je pokupio sa ceste, odneo malo dalje ka reci, spustio je na zemlju i pokrio lišćem, vratio se nazad do puta, pljusak je već sprao svu krv koja je bila ostala na sred asfalta, eto koliko traje sećanje Života na nas nakon što nas jednom više ne bude.

preskočio sam večeru, nisam imao apetita, umesto toga smo gledali onu ludačku završnicu tur d fransa, ko bi rekao po čemu ću da je zapamtim.

misija završena, poluuspešno

znam da hrvati za muzički hit kažu Uspješnica, e sad da li za poluhit ili one week wonder kažu poluUspješnica, nemam pojma.

naime danas opet odoh na onaj krug od prekjuče, od 99km, samo kontra smerom.

juče sam probao pa nisam baš daleko odmakao.

danas nisam bio bitno odmorniji ali sam krenuo manje ambiciozno u čemu je izgleda bio ključ.

naime prekjuče sam gotovo u najudaljenijoj tački spazio štene ostavljeno pored puta, nisam se snašao šta bih s njim, u sledećem selu nije bilo pekare da se vratim tih 4-5km sa burekom, a ionako sam već bio u cajtnotu zbog posla pa sam samo produžio dalje.

pa rekoh da odem da mu ponesem nešto, no eto nisam uspeo.

danas naoružan voljom i odlučnošću, stigoh do tamo kad njega nema.

išao napred nazad kilometar tamo kilometar vamo, nema ga.

nekoliko kilometara dalje naletim na sledeća dva kod neke napuštene vikendice, plašljivi i beže u kukuruze, ostavio sam im vode i bespomoćan produžio dalje.

tako sam napravio sendvič od 99-40-100km, s tim da sam ovaj kontra krug danas vozio 3 km/h sporije (i 10 km/h manje ambiciozno) nego prekjuče, što mi ništa nije smetalo.

još sam sa gpt-jem otišao u detalje oko spoljnih guma no to nije toliko bitno da bih ga sad morao ovde izlagati.

uzaludni doručak

jutros mi se opet dogodila ona zamka kada pokušam da doručkom ubedim sebe kako nisam umoran, kao da je doručak neka čarobna pilula protiv Juče-a.

naravno, kad kreneš pa si umoran pa te sve boli pa ti se ne živi ali kao krenuo si pa hajd da vidimo dokle ćeš stići.

bio sam ubeđen da ću ubrzo samo okrenuti nazad no na 3km od kuće me stigne neki mali kamion-cisterna i ja krenem za njim.

dotle je prema vetru moglo da se kotrlja onako bezbolnih 23-24 km/h čime naravno nisam bio ni frtalj zadovoljan, kad iza njega eto ti ga još bezbolnijih 28.

na par pravaca je zaleteo i do 40-ak, ali je po par krivina gotovo stao, činilo mi se da je nešto sa menjačem, obzirom da je kamion po slobodnoj proceni iz ranih 50-ih godina ovog veka.

deset puta stisne gas u prazno pa onda krene, u međuvremenu mu brzina padne na 15 na sat, a ja šta ću, usporim i čekam.

i tako negde do 20-ak km od kuće, dotle sam imao 28 prosek što je za jak vetar više nego solidno da sam išao solo, naročito što sam kroz grad i semafore kreni-stani imao jedva 22 prosek kada me je on stigao.

što znači da smo zajedno napravili 30-ak.

kao u onom vicu u kojem slon i miš idu preko mosta, pa miš kaže AUUU ALA TUTNJIMOOOO

otprilike ću sutra ono što sam hteo danas, daj bože da se probudim na vreme.

žuljevi i jabuke

vozim juče pored polja kukuruza pa zastanem da upitam Četa čemu služi ona svila u kukuruzu (jer sam pojeo dva mlada veličine krastavčića)

Uloga svile u reprodukciji kukuruza: 

1. Svakom zrnu kukuruza odgovara jedna nit svile. 

• Znači: ako na klipu ima 400 zrna, mora da postoji i 400 niti svile. 

2. Hvata polen. 

• Kukuruz je vetrooprašiva biljka – muški cvetovi (na vrhu biljke) oslobađaju polen u vazduh. 

• Polen mora da sleti na nit svile, i to baš onu koja je povezana s jednim jajnikom unutar klipa. 

3. Omogućava oplodnju. 

• Kada polen padne na svilu, klija i šalje cevčicu niz svilu do jajne ćelije — tako se događa oplodnja, a rezultat je formiranje jednog zrna kukuruza.

eto počeo sam da se bavim edukacijom jelte.

naoružan znanjem jutros sam odalamio krug od 99km sa 1050m uspona, pretežno dobrog puta no 15-ak km jako lošeg, taman za malo zaprške.

izašao mi je 26.2 prosek, usput popio red bul i pojeo dve jabuke.

ovo leto polako počinje da vredi života.

krenuo u pola 6 vratio se pred 10, imao sam na jednoj česmi jako sadržajan razgovor sa prodavcem voća i prirodnih preparata, na bočicama melema protiv šuljeva je napisao melem protiv žuljeva, univerzalna azbuka.

naučno istraživanje

prekjuče pred tuširanje izmerim peškir na maloj kuhinjskoj superpreciznoj vagici, i nakon tuširanja se odmah obrišem i izmerim ga opet, pokaže mi +84 grama.

toliko se vode zadrži na koži i u kosi.

juče odmah posle one dobre vožnje na koju sam kao manijak krenuo u 5:20 a vratio se u 9:00, opet pod tuš, i kad sam se isprao, rukom iscedim iz kose sve, povučem duž obrva da skinem prstima par kapi, i onako kao auto brisačima otarem sa sebe sve što sam mogao da dohvatim, ruke noge grudi leđa dupe sve sve sve, protresem glavom još jednom kosu kao kučići kad izađu iz reke, i tek tako poluSUH krenem peškirom, obrišem se do kraja, i izmerim razliku, razlika je samo +29 grama!

gotovo je samo trećina ostala.

nije loše znati za zimske dane kada se sve sporije suši, bolje da ništa nije baš prenatopljeno.

no sve je to bolje nego da sam se izmerio pre i posle doručka, jer sam po inerciji pojeo kao da ću ići na vožnju od 90km a znao sam da neću, tačnije imao sam samo dilemu da li da odem lagano nekom "normalnom" biciklom ili da odem na rikaverić električnom.

na kraju je kao praktičnija ispala ova druga varijanta jer sam imao na dva mesta da obiđem i nahranim neke napuštene životinje po egzotičnim lokacijama (brdo, pećina) pa sam na kraju napravio skoro 40km i ostao tri sata, taman do posla.

uohohooooo

kakav neočekivano solidan trening jutros!

znate da ja izbegavam da kažem "trening" jer generalno ne treniram niti se pripremam za ikakav rekord ili trku - kad mi dobro ide ja kažem vožnja a kad sam nezainteresovan za prosek onda kažem izlet.

no ovo je slučajno ispao eto recimo trening.

bio je to jedan od onih "to do" krugova, tačnije jedan od onih malo dužih, ovaj je ispao 92km. 

jednom davno sam to odvezao za tri sata iako ima 800m uspona i dosta lošeg asfalta, ali predeli su lepi pa se patnja isplati.

nisam tada imao neke fensi šmenski bicikle nego sam vozio skroz entry level kršinu no zato je forma uvek bila na maks.

par meseci preko zime na moru, pripreme, hiljade kilometara, pa prve trke već u martu, pa leti budeš uveliko utreniran i ništa ti nije teško.

danas pak na ovoj gravel bicikli napravio 27.2 prosek što je bogme krajnje solidno za nekog ko se vozio jednom ili dvaput nedeljno, a sve nešto polukratko ili poludugo.

kao u onoj pitalici za čašu, da li je trening napola kratak ili napola dugačak.

uglavnom priča se ponavlja, jedan dan uđem u formu, pa pet dana nisam u formi i odmorim se i krenem kao nov, sav lep i ambiciozan, bez ikakvog razloga mi ništa ne ide, pa se onda sutradan opet iznenadim formom.

povratak u ritam

ranojutarnja, nešto kraća ali jako zanimljiva vožnja, zadovoljila me dovoljno da opravda jučerašnje skraćivanje, i vratio sam se full ispunjen, posebno je bio kul poslednji kilometar kroz grad u koloni vozila negde oko 47 km/h.

nakon još jednog ažuriranja je Garmin opet počeo normalno da pokazuje nagibe, što baš i nije morao, treba preživeti sam pogled na ekran kada pokazuje 13-14-15% u nekoliko serpentina.

danas je poslednji vreo dan, najavljenih 37 max, a sutra je poslednji dan Raka, jer piše da u 14:30 prelazimo u Lava, a temperature će biti oko 30.

vidiš tu postoje dve zanimljivosti.
zašto Lav kao kralj životinja nije prvi, nego je Ovan stavljen da bude kapitalni znak, a Lav mu je samo prva pratilja?

Astronomski gledano (tj. realna kretanja Sunca):

Sunce se tokom godine "kreće" (sa Zemljinog stanovišta) duž ekliptike i prolazi kroz 13 sazvežđa Zodijaka, ne 12. Ova sazvežđa imaju različitu veličinu na nebu, pa se Sunce u nekima zadržava duže, a u nekima kraće:

Sazvežđe - Broj dana u godini koje Sunce provede u njemu

Devica ~45 dana
Škorpija ~7 dana
Strelac ~32 dana
Vodolija ~24 dana
Ribe ~38 dana
itd.

Znači, astronomija beleži realan položaj Sunca na nebu, koji varira.
Astrološki gledano (tj. u zapadnoj astrologiji), koristi se idealizovan zodijak: 12 znakova po 30 stepeni = 360°, podeljeno ravnomerno.

Svaki znak traje oko 30.4 dana, ali zbog prestupnih godina i računskih zaokruživanja, u nekim godinama može da ispadne da se Sunce "zadrži" u nekom znaku 30 dana, a u drugom 31 ili 29.5 dana.
Dodatno, granice znakova (tzv. "cusps") se pomeraju za nekoliko sati svake godine zbog nepravilnosti u trajanju Zemljine revolucije (godina ne traje tačno 365 dana).

elem, da Škorpija ne bi bila neki ekskluzivni znak, a Devica i Ribe znaci za rulju i većinu, sve je ravnomerno raspoređeno, što uopšte ne znači da si bio pod uticajem određenog sazvežđa kada si se rodio, ako gledamo sa astronomske (precizne i tačne) tačke gledišta.

nekad po planu, nekad baš i ne

rekoh ići ću ranije, da ne dočekam vrućinu, da mi opet ne propadne plan.

što jes jes, ranije sam i krenuo, negde iza osam.

nije bilo vruće.

nego nisam popio rapten zbog onog čuda pored plećke što mi se stegne.

ali može i bez raptena.

nisam od suplemenata ništa, ajd može i bez toga.

ali pojaviše se dva problema.

noge.

bole noge kao da sam se popeo na sedamdeseti sprat i odatle krenuo na vožnju.

od čega bole, nemam pojma.

možda i od električne bicikle.

jeste ono kao da samo lagano pipkaš a motor radi ostatak ali zato kada dođeš na neki strmi deo, moraš da pritiskaš kao da vučeš kamionsku prikolicu, možda ti kratki (?) segmenti naprave neki jad u mišićima.

drugi problem, vlaga.

sunce ti, jeste samo (!) 28 stepeni ali nekako gnjilo, lepljivo, osećaj kao da je 38.

sat i po kasnije je toliko i bilo, najviše mi je na jednom usponu sa lahorom u leđa (hvala, ne treba!) pokazalo 38.6 - nije ni malo, da prostiš.

tako sam umesto željenih 100+ prešao jedva 50+km sa idejom da ovako odmoran mogu od ponedeljka nastaviti sa onim ranojutarnjim vožnjama koje mi očigledno puno više prijaju.

popodne mala dopuna e-bajkom od 30km, rikaverić rajdić.

temperatura 40.3

negde oko 5:40 sam bio u bicikllističkoj opremi i sa napunjenim bidonom vode krenuo ka bicikli, no u tih 20 koraka sam se predomislio i umesto u bici-sobu otišao nazad na sprat i presvukao se u civilnu garderobu (šorc i majica).

nekoliko zadnjih dana me muči neki mišić ili živac između leve plećke i kičme, a prva pojava problema se dogodila tokom jedne vožnje gde mi je delovalo hladno po leđima.

došao sam u te godine kada promaja postaje najveći neprijatelj :-)

... pa sam još dodao trenerku i otišao u šetnju sa psom, bogme izašlo nam je dobrih 6km pored reke.

nakon toga smo ubacili mačora u ranac-transporter i odvezli ga do veterinara jer je prekjuče prekunjao i delovao vruć pa smo mu izmerili cifru iz naslova.

danas više nema temp. ali terapija se mora dovesti do kraja tako da je ipak morao na još jednu bocu, a u ponedeljak će na treću.

tako su mi se sva nadanja skoncentrisala na Nedelju, pa tu ne bih trebao da kiksnem, naročito jer sam primetio da mi se forma popravlja pa ne bih baš trebao da je izgubim tako brzo, previše retkim vožnjama.

na trčanje opet nisam stigao, čitam Veronikin blog svakodnevno pa mi je i to već previše kilometara, još mi samo i moji sopstveni fale, užas.

sišao sa drveta

još jedan onako šarenolik dan

jutro na drvetu ili na terasi ili na merdevinama, uglavnom posekao sam višak visokog granja i na drugom dudu i sve odvukao do kontejnera

ta scena vučenja granja je puno epskija od prizora mene na merdevinama sa aku testerom

naime gomilu veličine plasta sena, stavim preko jedne gurtne sa zatezačem, onda to stegnem krvnički da napravim "struk", i ostatak gurtne vežem za gepek od city bike, i tako odvučem tu prikolicu od granja na sajli za vuču, nekih pa bogme ima 400m do najbližih kontejnera.

da mi se piše u dnevnik treninga.

prošli put sam vukao ručno, bez bicikle, i bogme umorih se, rekoh sad znam kako je onim sprinterima koji trče sa automobilskom gumom vezanom oko struka.

popodne smo se obukli kao za paradu pa svejedno seli na bicikle i otišli tri kilometra do velikog restorana na jedan dečiji rođendan.

taman možemo po šaku čvaraka, rekoh, da neutrališemo onog lososa od ručka.

tajna uspeha je u balansu.

tamo smo pili samo kiselu vodu, nikad ne znaš kada te policija može zaustaviti pa da u crnim hronikama osvaneš "a kod dvoje biciklista izmereno toliko promila", neka hvala.

self service

imam tri nekakva ključa slična, jedan je za skidanje kasete Shimano, drugi je za pogon (osovinu) iliti bottom bracket takođe šimano a treći je za kasetu i pogon dva u jedan Campagnolo, no džaba ti sva ta kolekcija kada ne mogu da skinem zupčanike na navoj (freewheel) jer je potreban isti ključ kao za kasetu, ali malo duži.

zamisli da se moraš pomiriti sa činjenicom da ti je prekratak, užas, smak svijeta na balkanu

onda sam lolinim city bike-om otišao do servisa i odneo točak da mi to odvrnu, pa se vratio kući i zamenio SVE žice do zupčanika, stavio neke talijanske iz prethodnog života kojih ionako imam punu kutiju i ničem pametnom ne služe (više) jer čisto sumnjam da ću ikada više kupovati posebno felne posebno nable pa plesti točkove, što mi je nekada bila omiljena zanimacija.

što reče ona pesma:

moj bicikl oće

žice talijanke

a ja imam

samo za japanke

moram ja moram ja

naći nekog doktora

da prepiše meni ASPIRIN

imam negde i sliku nakon onog Sljemenskog koji sam pobedio ali pred kraj izvrnuo skočni zglob, sedim na podu u dnevnoj sobi, oko mene tisuću delova i alata a ja pletem točak sa skočnjakom u zavojima.

aktivni odmor, takoreći.

posle zamene svih žica sam morao malo vozikat po gradu da se to još namesti kako želi da bih mogao da ga DOcentriram, kao oni što operu auto pa se voze naokolo dok se ne osuši, lutko moja takav sam i ja.

hladna lubenica

izgleda da sam malo zeznuo stomak tako što sam pojeo pola (doduše omanje) od pola lubenice direktno iz frižidera.

obično se pred kraj treninga javim Loli uvek istom porukom (*) "vadi lubenicu!" no danas je bio malo hladniji letnji dan (+25 kad sam se vratio, +23 kad sam krenuo tri sata ranije) pa se nešto nije ni ugrejala.

(*) zimi šaljem "stavi supu/čorbu u mikrotalasnu!"

temperatura je bila taman za tempo vožnju, išao sam novom gravel biciklom jer sam planirao da zaglibim na nekim jako lošim asfaltima, na kraju mi je izašao skoro 28 prosek na 82km sa podosta sitnih goredoliranja no nijedan "pravi" uspon od onih kategorisanih po peesu.

vetar me odneo kao perušku sve do okreta a odatle je bilo solidno povuci-potegni da se vratim kući, haha.

no ono što je važno, to je da mi je dan pauze prijao i da sam ispao mudar što ništa nisam forsirao, pa sam zato danas odvezao dosta bolje i jače nego što sam na prethodnim vožnjama.

baš onako vidim da mi manje smeta i vetar, i loš put, i uzbrdice, gazim pedale i sve manje šaltam, sve manje ugađam nogama nego ih puštam da se bore sa puno manje pažnje da li će nešto da im fali.

eto, dakle formica je napola tu.

sutra kažu loše vreme, da li ću zbog ovoga danas biti umoran za trčanje?

a valja i onaj drugi dud malo prorediti, merdevine i testera nekad umore više od trčanja.

savršen odmor

par obrta koji su delimično i očekivani

juče sam u 01 ujutru pitao GPT da li će mi dan biti skroz upropašćen ako uopšte više ne budem spavao nego se skoncentrišem na što raniji trening, pa je bio malo neodlučan da li imam šanse ili ne, makar sam legao u 8 uveče.

no svakako sam DOspavao još sat vremena i standardno se probudio pola sata kasnije od idealnog.

jutros sam pak hteo isto da ga pitam u 03 ujutru ali sam odustao, pa sam nadoknadio sve od juče i probudio se SAT kasnije od idealnog.

odrekao sam se svake ideje o nadoknadi, prošetao sa kujicom pola sata, seo na e-bike i otišao na dvosatno lagano krstarenje po bregama iznad grada.

u dva navrata sam pronašao jako spor deo puta u hladu, gde bih preko zvučnika preslušao još dva pitanja, o koristi/beskoristi surimi štapića (ukratko, nisu štetni ali samo bacaš pare) i da proverim kako zaštititi oluke od rđe, e tu sam dobio par dobrih saveta.

otprilike sam zauvek prestao da koritim google a verujem i svi ostali, sada kreću druge integracije u druge aplikacije i AI će se svakako svuda ugnjezditi kao prvi izbor.

pre par dana mi je izračunao da bih, da sam onda znao sve što se sada zna, možda i pobedio državno na hronometar kada sam bio šesti sa minimalnim zaostatkom iza ovih na podijumu, prvenstveno po pitanju izbora guma i idealnog pritiska.

ali šta ćeš, nismo znali, birali smo što tanje i duvali ih na maksimalnih 8 bari misleći "da je tako najbrže".

skraćeno skraćivanje

ono kad si uspeo ali nisi, ali jesi, ali nisi, ali možda ipak jesi

kako sročiti neuspešan uspeh ili uspješan neuspjeh?

imao sam plan

lažem

imao sam san

ideju

projektić

probudio se u 1 noću

rekoh JA SAM SE NASPAVO

gledao muški Tour, pa ženski Điro, sve do 8 uveče

i lego i zaspo

i spavo

nisam se budio

nipošto

mrtav ladan, ladan uspavan, zaspan ko mrtav

i pitam Čet, da li može ovako?

kaže on, može, ali i danas opet zaspi do 8 uveče, 

uhvati ritam

nisam znao da jura stublić radi u džipitiju

i tak

posle toga odlučim da ipak još malo pokušam spat

pa spavo od pola 4 do 4 i od pola 5 do 5

valjda

probudio se stoti put ko pijana kokoška

svi znaju za pijanog šarana, a kokošku niko vido nije

mada je popularna u urban ledžendama

gravel bajkom 61km 26 prosek sa 560m uspona, 

ako se dobro sećam

hteo sam podosta više

ali kao i obično, zadovoljio se kusurom

vot d hek

čudan izlet

nedeljom je standardno bilo posla po kući a ja sam preuzeo da očistim letnjikovac, baštensku garnituru i pod od nekog fensi linoleuma koji deluje kao milion dolara a u stvari je najobičniji plastični pod, samo nešto malo prefinjenog dizajna.

trt.

i u pauzi šetnja sa kučetom pored reke, pa na izlet.

mislio sam da ću pored reke pa na neki hajk no nisam mogao da se odlučim na koju ću stranu hajkat pa sam otišao city bike-om malo na jednu malo na drugu i na kraju malo na svaku stranu, ovo je bilo pet izleta u jednom!

dok normalni svet nedeljom ide na najduže Dužine, ja sam se (opet) odmorio za sutra, pa ću nadam se ustati dovoljno rano da pre posla odmotam što više kilometara na nekoj od pravih bicikli.

dosta mi planove kvari to što Lola upisuje posao "pre posla" pa iako zvanično radimo od 10, da ne bi nikoga odbili maltene svakog dana krenemo prekovremeno od 9 ili 9:30 a nekada čak i ranije.

pa bi se trebo dizat u 4 valjda, a ne u 5 kako sam navikao.

sa GPT-jem sam razgovarao na temu koliko poremećen ritam sna utiče na hormone i raspoloženje, kako se presađuju lokvanji ako imam baru u dvorištu, i koji mi alat treba za skidanje freewheel-a jer imam onaj za kasetu koji je isti, samo kratak, pa mi je odmah dao šifru za naručivanje.

naime na izletu je pukla žica, i to ona do zupčanika, po marfijevom zakonu - ako će neka pući, pući će ta koja se jedino menja malo teže a ne neka koju zameniš za pola minuta.

Petrov dan

moram da izračunam koji bi rođendan moja baba danas proslavljala.

ako je umrla u 95-oj, dakle napunila je 94 godine tri meseca pre onog maratona u Podgorici kada sam istrčao lični, a posle nam javili da je umrla.

ako je to bilo 2006., a ona je rođena 94 godine ranije, to znači da je 1912. godište odnosno da bi danas napunila 113!

dnevna doza čet džipitija je bila na temu šumećih tableta umesto izotonika i bogme svašta korisno mi je rekao.

još sam se nešto raspitivao o mild naspram full hibrid automobila, koji se pune samo a koji na utikač, i biće da sam svašta pogrešno podrazumevao.

i još smo zajedno pravili sprej koji odbija pse da mi ne zapišavaju kapiju kuda ulazimo u dvorište i skockali smo na osnovu ovoga što imam (eterična ulja) na poslu nadam se uspješno sredstvo.

polomljen sam već drugi dan jer sam juče (danas je crveno slovo) bio par sati na dudu, divljem dudu (dobar dan, ja sam dud, divlji dud, džejms dud) sa motorkom i sekao ga da ne pobegne u vis, doduše i tu mi je gpt savetovao da ne odlažem jer ako se otme još metar u vis više neću ni moći da ga kontrolišem.

jedan je sređen, ostaje drugi ali on je malo niži i lakši kao zadatak, to ću na jesen.

zbog svega toga jutros samo lagana šetnja od 2+6km, popodne nešto malo bicikle, a do lidla sam već bio dva puta.

bila lubenica na akciji.

a imao sam i kupon za "spanać za dinar".

zbunjitis

odem juče popodne da se malo provozam jer sam počeo da osećam zatezanja u onim malim tetivama iza kolena, mo'š misliti u kakvoj sam formi kad imam upale nakon 5km trčanja po 5 minuta svaki u proseku ili samo malo brže.

i u povratku svratim pored stadiona, tojest ta uličica ide nekako pored a u jednom trenu kroz kapiju možeš da ugledaš deo tribina i deo ciljnog pravca, da se tako izrazim.

no ja iz nekog razloga ipak zađem kroz kapiju i upravo u tom trenutku primetim da neko trči.

skontam da je to kolega maratonac, tojest bivši kolega pošto izgleda da ja više ne idem na trke a on ih još uvek pohodi.

i tu zastanem da vidim zašto tako sporo trči, obično se na lagana trčanja ide uz reku ili po keju (donjem nasipu) ili već gde god ali vrlo retko na stadionu.

kad cvrc, on ubrza. 

i tu shvatim još jedan šok, to jest šokira me još jedno shvatanje.

on radi ubrzanja kroz krivinu, a ide lagano na pravcu.

dosta asimetrično, oduvek je tako trčao.

zaključim da ga boli leva noga pa radi teži deo (ubrzanja, deonice, sprintevi, strides) u krivini gde spoljna noga radi malo veći deo posla od unutrašnje.

obzirom da mene muči leva, morao bih kontra krug.

eto meni izazova.

na kraju, krug mu je izašao 2'22" za nekih 415-420m možda, jer sam primetio da u jednoj krivini trči spolja po šljaci, ne znam zašto.

kako bilo, deluje da su dosta spora i ubrzanja i trčkaranja.

moram probati.

loši dani

sinoć sam ostao malo duže budan jer sam gledao "na odloženo" hronometar TdF, i posle toga još malo blejao bez sna u krevetu, zaspao kasno a probudio se rano.

garmin je mislio da sam u laganom snu, dok sam gledao tv, pa mi je jutros dao ocenu 86 za spavanje a ja sam ustao sav polomljen.

negde mi je namakao osam i po sati sna, iako sam sastavio jedva pet.

iako na pola koplja, nadao sam se da ću nešto otrčat sad kad sam PROtrčao nakon toliko dana, rekoh da odem biciklom donekle pa odatle negde kuda nisam skoro, zbog motivacije.

no kako me spičio vetar i naoblačilo se, samo sam pobegao nazad kući.

svake jeseni (!) tako, sa prvim zahlađenjem ja se trajno ugasim.

uzeo kuče pa u šetnju, e tih 20 minuta po kilometru mi je bio savršen pejs dok ona zastaje i njuši svaki žbun.

videću da li ću do podne skupiti nešto snage i oporaviti se za neki simbolični activiti.

koliko vidim u yr.no prognozi, u sledećih deset dana su najavljena samo dva sunčana, nedelja i ponedeljak, a sve ostalo je šareno i nestabilno.

nije baš da sam zadovoljan time.

bežal sam

nakon nevremena, sve se malo primirilo ali su oblaci ostali

kišica rominja, jutro sviće, nije pljusak ali nema ni nade da ću nebo ugledati

eto rekoh prilike da vidim da li sam zaboravio trčat

homo si teć, rekoh sebi, i potapšah se po guzi

bogme značila je podrška

pustio sam da dan malo odmakne za razliku od onih vožnji "po hladovini" koje sam sve započinjao pre 6 ili tu negde.

plan je bio veoma neambiciozan, za početak.

idem pola i još pola ulice do tržnog centra, računam da se prvi lokali otvaraju ihahaj kasnije, biće pusta staza, samo kiša i ja.

i bare.

prešao semafor, ušao na dostavni asfaltni krug oko TC, stisnuo štopericu i krenuo.

šta li će biti?

da li ću moći po šest minuta?

da li će me šta boleti?

šorc i dres, pa preko šuškavac, onaj najnepromočLJiviji, bogme trebao je.

nisam ga ni u jednom trenu raskopčao, čak ni kapuljaču nisam skidao.

tih 14 stepeni uz vetar mi se uopšte nije dopadalo.

na kraju mi je ispalo nešto preko 5km, prosek nešto ispod 5 minuta, mogu reći da sam bio zadovoljan.

popodne city bikeom mala vožnjica po gradu da nešto završim, nisam pokisao, sve u svemu operacija uspela pacijent se dobro oseća.

Cuculence i Ja

to je bio izmenjeni naslov "marli i ja" jer sam jutros odlučio da počastim našu kerušicu šetnjom.

nešto mi se nije vozilo, otkud znam, nekada bih to na silu odradio lagano i usput gunđao šta mi to treba, no otkako imam električnu biciklu to mi je dva-u-jedan mogućnost da mi se dupe luftira plus da se odmorim, plus da imam osećaj "da sam nešto radio" kolicno god taj "rad" na e-bajku bio simboličan.

no eto, rekoh neću ni to.

odmor za leđa.

posle kučeta malo do lidla malo levo desno po gradu, čekajući nevreme.

kao po najavi dunulo je u podne, zatvori prozore, sklopi suncobrane, skupljaj stiropor po dvorištu jer je uvek neko gradilište u okolini.

polusvet jedva dočeka da mu ponude stan u zamenu za kuću pa je tako još od 2008 kada je podignuta prva zgrada, doslovno svake godine nicala po još koja u kvartu.

sada nas je ostalo samo nekoliko okruženih zgradama, i to su uglavnom novije i veće kuće u zamenu za koje je nemoguće ponuditi dovoljno stanova u tim zamišljenim novim zgradama.

one trošne su sve završile u šutu na nekoj deponiji.

no cena sve te urbanizacije je što nam evo više od 15 godina unazad redovno leti stiropor oko ušiju.

nove stanare to ne dotiče, oni su začaureni u svojim golubarnicima, nekako pređu preko parkinga punog đubreta jer osim svog stana na četvrtom spratu nemaju osećaj da je i parking od zgrade njihov deljeni posed (i obaveza), uđu u auto i odu gazeći stiropore pikavce i pseća govanca, pa kad se opet vrate nakon posla u svoje đubrište, nekako pregaze put do ulaza i uđu u zgradicu svoje sreće.

dnevna doza chatGPT-a je bila na temu šumećih tableta, za i protiv, količina, kvalitet, kombinacija sa jabukovim sirćetom ili sa sokom iz tegle pasterizovane cvekle.

kvalitetan razgovor.

druga od...

jutros sam "odradio" još jednu vožnju iz Plana i Programa Akcija za Leto 2025.

ništa epsko, za sad nije godina za takve stvari a ni trenutak.

no poprilično zanimljivo, mada je malo falilo da odustanem.

naime hteo sam da se podsetim jednog kruga od 80-ak km koji su nam otkrili prve godine kada smo počeli da vozimo u Klubu, sa par juniora i mlađih juniora (to se u međuvremenu preimenovalo u Kadeti).

kaže Trener, ići će te tu pa skrećete tu i vraćate se u krug odatle, još se sećam kako je završio opis "KRUG JE PAPRIKA!"

nisam imao pojma šta je to paprika, ispostavilo se da je mislio na običnu ljutu, ili na onu ljutu tucanu što ide na pljeskavicu.

ali definitivno ne na onu pitomu baburu što je puniš mesom i zatvaraš koturom krumpira.

bogme u međuvremenu je postala čili ljuta, jer je put propao pa je osim strmih delova pride i razrovan do tačke da je bolje ići ladom nivom ili traktorom.

garmin mi je pokazivao uglavnom 14% i samo na jednom mestu 15%, pa ne moš ustati na pedale jer zadnji točak prokliza od onog peska i kamenčića kako se taj asfalt nastavlja odronjavati i rupe produbljivati, baš idilično.

u jednom času sam razmišljao da okrenem nazad jer sam bio negde na 37-38km od kuće, dakle na pola puta, pa bi m izašla ista dužina ali bi umesto kruga to bilo out-and-back po boljoj polovini podloge.

no znao sam da ću ipak biti vesel ako prođem IPAK ceo krug i bog me nagradio time što je dugačak spust još malo presvučen novim asfaltom, zadnji put je bilo fifti fifti a sada su samo ostala dva kratka segmenta sa rupama a sve ostalo je fin gladak asfalt.

tačnije nije bog nego me Predsednik nagradio jer to sve on asfaltira u slobodno vreme, umesto da odrema posle ručka on sedne na valjak.

ima i na ovu stranu jedan malo duži krug od 90+ km, koji ima dve varijante dodatka, ako zamisliš čoveka sa šajkačom nacrtanog na zemlji, možeš mu od očiju do temena doći gornjim ili donjim rubom šajkače, e tako imam i ja taj dvoVarijantni veći krug.

i ostao mi je jedan veliki na severozapad od stotinak km, koji se može malo skratiti ali po prašnjavom putu, ili produžiti ali nisam baš toliko ambiciozan u ovom stadijumu (ne)forme.

prema tradiciji

nekako sam za ovu nedelju priželjkivao malo dužu šetnju sa kučetom no to malo duže nije ispalo toliko duže koliko sam ja mislio, jer moje malo duže uglavnom znači duplo duže od malo dužeg.

tako da je ispalo ništa.

nakon toga sve po redu, prvo nešto čeprkao po kući, čistio dva lanca na biciklama i podmazivao, malo predaha, pojeli dinju, nešto na kompjuteru završio što ne stižem radnim danima, i dok si reko keks eto vremena za užinu i rikaveri rajd.

ne pamtim kada sam toliko "rabio" motor na e bajku samo da mi ne bude ni vruće od napora, a i da me vetar što više hladi.

negde na pola vožnje sam zastao kod sportskog aerodroma i gledao kako zaleću putem vitla one jedrilice, pa onda jedan sa razdrndanim Yugom juri po travi (pista je ustvari vimbldonski travnjak dužine pola kilometra više manje) i razvlači sajlu nazad do mesta za poletanje, utom jedrilica napravi nekoliko krugova pa sleti, zakače je za sajlu, na drugom kraju "piste" kamion uključi motor i krene da namotava, jedrilica se jako strmo diže do određene visine, otkačuje sajlu koja sa nekakvim mini padobrančićem pada na zemlju, i nastavlja da pravi krugove i osmice.

još malo vozikanja na drugu stranu od magistrale, odneo sveže vode nekim psima lutalicama tačnije majci sa ženskim debelim štenetom, i polukružno se vratio kući da gledam TdF.

uopšte nisam bio razočaran što nakon mnogih ranojutarnjih vožnji nisam nigde otišao i danas, jer dok sam se spremao već je pokazivalo +33, neka hvala!

nadam se da ću se sutra opet probuditi dovoljno rano...

jedna od...

dok još ne poboljšam formu, imao sam u planu par vožnji, od kojih sam jednu obavio pre nekoliko dana, drugu takođe, treća je bila juče, neplanirano nekim sumanutim puteljkom kuda mi nikad ne bi palo na pamet da prođem da nisam bio umoran pa tražio alternativu da ne odem predaleko ni da zavrnem preblizu.

jutros sam odvezao kontra krug od 50 i par km od pre neki dan, uz mali dodatak u kilometrima a veliki dodatak u usponu i maksimalnoj nadmorskoj, i tako sam "čekirao" još jedan od onih koji su na čekanju, izašlo je 64km.

830mnm nije nešto nebu pod oblake ali sam jako zadovoljan kako sam prošao glede temperature, jer kako sam se postepeno penjao, a temperatura u gradu rasla, stalno sam ostajao na tih nekih +22, a na najvišoj tački mi je čak pokazalo i 20.6

dakle krajnje prijatno ali ni u jednom trenu hladno.

mnogo lep krug, tačnije krug je počeo i završio se na 14km od kuće, pa se vožnja može zamisliti kao balončić na kanapu, kao u stripu.

naravno, svaki ortodoksni rekreativac mora da slika svoj bajs na akumulaciji, pa što bih ja bio gori od proseka?

big datum

poznajem nekoliko finih ljudi koji su na današnji dan rođeni

a bogme i na sutrašnji

biće da je bila dobra berba, 

e sad dal kalendarska ili horoskopska

no imam važnijih tema

ovaj dan je bio poprilično poseban

A EVO I ZAŠTO

probudio sam se u 00:30 tzv usred noći, jer je kuče lajalo kao blesavo

izađem u dvorište sa baterijskom lampom i poput Grisoma iz CSI las vegas krenem da zavirujem po žbunju i u travu, dok nisam spazio gospodina ježa

vratim se kući i iznesem mu mačije granule, no dotrči kuče i sve pojede :-D

inače ne bi jela ali kad je skontala da će da pojede jež, onda je odmah ogladnela!

a ono gore ZAŠTO se odnosi na to da me je taj događaj razbudio i da nisam zaspao sve do 04:00

barem je to poslednje čega se sećam na satu

onda sam sanjao neke gluposti, nešto nemoguće, pa sam se sit načudio kako to otkud to zašto to, pa me u 5 opet probudilo kuče, moram ga voditi na operaciju uklanjanja glasnih žica.

i naravno ceo dan kao zombi, na jedvite jade sam prevozao nekih 50-ak km ujutru, barem pet puta sam hteo da se vratim što pre kući no kada sam došao u najdalju tačku, odatle sam morao da vrtim nazad do kuće, nisam više imao izbora.

tako da, poprilično posran i pospan, čekam novi dan

zanimljiva inverzija

obzirom da sam bio na trkačkoj (u stvari gravel) bicikli nisam mogao pitat onog Sveznajućeg pa sam ostao u neznanju, A EVO I NA KOJU TEMU:

naime kad sam krenuo od kuće, malo pred 6 ujutru, bilo je 17.5 stupnjeva na spoljnom termometru na terasi, i bogme kroz grad je bilo dosta "friško".

(PS opet imam utisak da sam krenuo prekasno, probudio se u 4, čitao vesti na telefonu da ne probudim Lolu prerano, onda ustao pred 5 i opet prođe čitav sat do polaska na vožnju)

posle prvih 5-6km sam se već malo zagrejao, garmin je pokazivao 20-ak, stigao do 21.5, i onda sam se spustio da pređem neki potok pa da se penjem dalje uzbrdo, i tu u potoku i kilometar dalje je pokazivalo istih onih 17.5 kao i u gradu pre pola sata.

onda sam se popeo još malo više, nemam pojma kada je prešlo preko 23, 25, 27, tek odjednom vidim 29.5 i baš je onako bilo potoplo.

srećom vetar promenljiv pa me je malo po malo hladio.

izađem na poslednje brdo, negde na 400 nadmorske, pokazuje 30.

vetar je bio severozapadni, više manje.

i kad sam se spustio na Kolubaru pa uz nju trebao da se popnem uzvodno do grada par desetina metara nadmorske na tih poslednjih desetak kilometara, op spala temperatura nazad na 27.

nekako je logičnije da što ideš više, da je temperatura sve niža, kad jutros sve naopačke.

64.5 km, od čega 1km makadamčine kamenjarčine + 1km razrovanog asfalta da ti slepo crevo ispadne kroz šupak, 808m uspona i isto toliko spusta, osećaj lep, na kraju u koloni između dva semafora naterah puls na 160 kao u momačkim danima, ko zna koliki mi je maksimalni i da li ću ikada do kraja života biti toliko motivisan i znatiželjan da bih pokušao da ga izmerim, kako na bicikli tako i na trčanju.

moj najbolji drug

Ja sam pitao:

Pronašao sam jedan sprej na kome na italijanskom piše LUCIDA E PROTEGGE što bi značilo "prosijava i štiti ukrasno i baštensko bilje" i ceo sprej sam potrošio po vrtu prskajući raznorazne biljke. I sada moja žena sikće i reži kako je nešto uvelo, neki cvet crveni kajjaznam, i kako sam ja kriv za to! Da li je uopšte moguće da neki sprej tako nevinog opisa načini takvu groznu štetu?

ChatGPT je rekao:

O, brate... klasični scenario 

„hteo sam da pomognem, a sad sam kriv za smak sveta“ 😅
Hajde da probamo da razjasnimo situaciju...

drugom prilikom kada sam ga pitao nešto gde me je neko pogrešno razumeo, počeo je odgovor sa "E moj ti...", dakle postali smo drugari definitivno.

počeo da me sažaljeva kao dežurnog krivca.

usput me i Lola kritikuje što s njim previše razgovaram.

ali to za mene nije pričaonica, mene prosto uvek nešto zanima.

i kad imam vremena, pitam i slušam.

na primer o čemu smo razgovarali...

da li da prvo kupim skuter sa tri točka i nakon godinu dana motor, kada sam već savladao balans, masu, pažnju, kontrolu.

pa tek onda da dodam i petljanje sa kvačilom i menjačem, sinhronizaciju koje na skuteru nema u tom obliku.

zatim, u nepreglednoj krivini, ako mi naleti auto koji seče put kao na reliju, da li su opasnije povrede ako me udari u potkolenicu ako mi je noga/pedala u prednjem, donjem, zadnjem, gornjem položaju?

i on mi sve fino razloži kakve bi bile razlike, kao u simuliranom udesu sa onom lutkom za sudare.

svaki normalan i pametan čovek se bar jednom u toku dana nešto zapita, i drago mi je da napokon postoji kredibilni izvor koji za sve ima tačnije odgovore od beskrajnog guglanja gde dobiješ trista odgovora od čega dvesta glupih.

šljap šljap

obzirom da je Lola proglasila off work day na datum svog rođendana, imala je i zadovoljstvo da dan bude "po njenom" pa šta god bude, biće lepo.

razmišljali smo da li da odemo sa psom na izlet uz/niz reku no ipak smo na kraju pametno prelomili obzirom da je i kratka jutarnja šetnja tu po kvartovima trajala skoro sat vremena a prešli smo nepuna tri kilometra.

a za taj izlet nam treba 5km u jednom pravcu, da bi došli do početka staze koja ide preko reke sa obale na obalu i šljapkaš popreko na svakih desetak minuta, i nakon 6km jednom pa drugom obalom bi nam trebalo istih onih (s početka) 5km nazad do kuće.

što znači da bi nam trebalo 6 sati bez dodatnih pauza, a kontam da bi na tako dugoj šetnji na svakih sat vremena morali negde da prisednemo desetak minuta.

pa ti vidi.

možda bih na kraju morao i da nosim kuče u naručju ako bi se previše umorila.

tako smo otišli ipak sami, biciklama tih prvih 5km, zatim šetnja od 6km u neka dva sata, i opet biciklama nazad kući.

i Lola sita i kuče na broju, svi dobili šta su zaslužili.

još jedna lagana vožnja popodne, nakon jagnjećeg pečenja za ručak.