nešto mi se nije vozilo, otkud znam, nekada bih to na silu odradio lagano i usput gunđao šta mi to treba, no otkako imam električnu biciklu to mi je dva-u-jedan mogućnost da mi se dupe luftira plus da se odmorim, plus da imam osećaj "da sam nešto radio" kolicno god taj "rad" na e-bajku bio simboličan.
no eto, rekoh neću ni to.
odmor za leđa.
posle kučeta malo do lidla malo levo desno po gradu, čekajući nevreme.
kao po najavi dunulo je u podne, zatvori prozore, sklopi suncobrane, skupljaj stiropor po dvorištu jer je uvek neko gradilište u okolini.
polusvet jedva dočeka da mu ponude stan u zamenu za kuću pa je tako još od 2008 kada je podignuta prva zgrada, doslovno svake godine nicala po još koja u kvartu.
sada nas je ostalo samo nekoliko okruženih zgradama, i to su uglavnom novije i veće kuće u zamenu za koje je nemoguće ponuditi dovoljno stanova u tim zamišljenim novim zgradama.
one trošne su sve završile u šutu na nekoj deponiji.
no cena sve te urbanizacije je što nam evo više od 15 godina unazad redovno leti stiropor oko ušiju.
nove stanare to ne dotiče, oni su začaureni u svojim golubarnicima, nekako pređu preko parkinga punog đubreta jer osim svog stana na četvrtom spratu nemaju osećaj da je i parking od zgrade njihov deljeni posed (i obaveza), uđu u auto i odu gazeći stiropore pikavce i pseća govanca, pa kad se opet vrate nakon posla u svoje đubrište, nekako pregaze put do ulaza i uđu u zgradicu svoje sreće.
dnevna doza chatGPT-a je bila na temu šumećih tableta, za i protiv, količina, kvalitet, kombinacija sa jabukovim sirćetom ili sa sokom iz tegle pasterizovane cvekle.
kvalitetan razgovor.
Nema komentara:
Objavi komentar