počelo je bez osećaja krivice

nekad nije ni loše kad ovako krene vreme da šizi pa pomisliš hej pljušti kiša taman ću "morati" da se odmaram, jer inače da je svanuo savršen dan onda bih jadikovao što će najverovatnije ostati neiskorišćen.

u pauzi između dve kiše odemo s kučetom da se malo prošetamo i naravno posle pola sata krene pljusak no bili smo na samo dve i po ulice od kuće, taman za intervalno trčanje od drveta do drveta i zaklona od leteće vode.

kao u kaubojskim filmovima, viski je vatrena voda a kiša je leteća voda. a sneg je lebdeća voda. a bara je stajaća voda, okej to je oduvek i postojalo kao izraz. suze su slana voda a znoj smrdljiva voda. krv je crvena voda, limunada i pišaća su žuta voda. jedino smo konjsku pišaću kao deca zvali "konjsko pivo", kao u izreci "ako ti je krivo - popij konjsko pivo" zato što kad konj piša onako sa visine u bari se naprave mehurići pa smo mislili da konji pišaju pivo.

nakon toga se razvedrilo pa smo otišli do lidla, pa posle ja otišao na jednu od 4 strane da obiđem napuštene životinje. 

kad sam stigao do lokacije 13km od kuće, opet je krenuo pljusak.

jednoj kujici od 5-6 meseci (izrasli sekutići ali tek izbijaju očnjaci) sam odneo ručak, ostala je na parkingu da jede a ja sam otišao preko puta, da ponesem činiju sa vodom koju sam joj tamo ostavio jer sam je tamo i hranio dalje od puta, no po pljusku nisam imao izbora.

kad sam krenuo nazad da joj ipak tu gde leži donesem vodu, čuo sam cijuk, između dva auta se pojavilo telo koje skiči i prevrće se po mokrom asfaltu, zatim je u koloni naišao treći auto i prešao preko nje.

dok sam je pokupio sa ceste, odneo malo dalje ka reci, spustio je na zemlju i pokrio lišćem, vratio se nazad do puta, pljusak je već sprao svu krv koja je bila ostala na sred asfalta, eto koliko traje sećanje Života na nas nakon što nas jednom više ne bude.

preskočio sam večeru, nisam imao apetita, umesto toga smo gledali onu ludačku završnicu tur d fransa, ko bi rekao po čemu ću da je zapamtim.