naravno, kad kreneš pa si umoran pa te sve boli pa ti se ne živi ali kao krenuo si pa hajd da vidimo dokle ćeš stići.
bio sam ubeđen da ću ubrzo samo okrenuti nazad no na 3km od kuće me stigne neki mali kamion-cisterna i ja krenem za njim.
dotle je prema vetru moglo da se kotrlja onako bezbolnih 23-24 km/h čime naravno nisam bio ni frtalj zadovoljan, kad iza njega eto ti ga još bezbolnijih 28.
na par pravaca je zaleteo i do 40-ak, ali je po par krivina gotovo stao, činilo mi se da je nešto sa menjačem, obzirom da je kamion po slobodnoj proceni iz ranih 50-ih godina ovog veka.
deset puta stisne gas u prazno pa onda krene, u međuvremenu mu brzina padne na 15 na sat, a ja šta ću, usporim i čekam.
i tako negde do 20-ak km od kuće, dotle sam imao 28 prosek što je za jak vetar više nego solidno da sam išao solo, naročito što sam kroz grad i semafore kreni-stani imao jedva 22 prosek kada me je on stigao.
što znači da smo zajedno napravili 30-ak.
kao u onom vicu u kojem slon i miš idu preko mosta, pa miš kaže AUUU ALA TUTNJIMOOOO
otprilike ću sutra ono što sam hteo danas, daj bože da se probudim na vreme.
Nema komentara:
Objavi komentar