jutro na drvetu ili na terasi ili na merdevinama, uglavnom posekao sam višak visokog granja i na drugom dudu i sve odvukao do kontejnera
ta scena vučenja granja je puno epskija od prizora mene na merdevinama sa aku testerom
naime gomilu veličine plasta sena, stavim preko jedne gurtne sa zatezačem, onda to stegnem krvnički da napravim "struk", i ostatak gurtne vežem za gepek od city bike, i tako odvučem tu prikolicu od granja na sajli za vuču, nekih pa bogme ima 400m do najbližih kontejnera.
da mi se piše u dnevnik treninga.
prošli put sam vukao ručno, bez bicikle, i bogme umorih se, rekoh sad znam kako je onim sprinterima koji trče sa automobilskom gumom vezanom oko struka.
popodne smo se obukli kao za paradu pa svejedno seli na bicikle i otišli tri kilometra do velikog restorana na jedan dečiji rođendan.
taman možemo po šaku čvaraka, rekoh, da neutrališemo onog lososa od ručka.
tajna uspeha je u balansu.
tamo smo pili samo kiselu vodu, nikad ne znaš kada te policija može zaustaviti pa da u crnim hronikama osvaneš "a kod dvoje biciklista izmereno toliko promila", neka hvala.
Nema komentara:
Objavi komentar