ode vlak nizvodno

jutros sam pak krenuo na trčanje sa idejom da zaustavim pad veodvamaks koji mi je garmin zlokobno predvideo i rekoh pokušaću da nađem neki sweet spot (to je onaj krem u sredini sendvič keksa/bisvita) između pristojne brzine i što nižeg pulsa pa sam pokušavao da ugađam tehniku, što mi je verovatno podiglo puls baš za tih nekoliko nepoželjnih otkucaja :-)

na kraju je ispalo ni tamo ni ovamo, niti niski pulsevi niti dobar prosek, i očekivano ona tačkica u trendu grafikona se pomerila za još mini nijansu nizbrdo.

ko želi veće, veodva ga neće

popodne sam opet u pauzi posla otišao na poludugu ili polukratku vožnju (ovisno o ambicijama - da li je čaša napola muško, ili napola žensko?) koja će ostati upamćena što sam se raspitivao kod meštana za jednu prečicu i na kraju uspeo da se prvo po asfaltu pa između nekoliko kuća pa kroz travuljagu do ušiju spustim preko brda do rekreativnog centra sa bazenima

oni se brčkaju a ja iz korova na bajku kao Tarzan na slonu, izranjanjam veličanstveno i dostojanstveno, gotovo pobednički, da ne kažem trijumfalno

da bi taj podvig ostao ovekovečen morao sam da snimim (ne celu vožnju nego samo tu prečicu) pa tako imam dopisanih čitavih 760 metara.

iskreno, na mapsima mi je delovalo da će biti barem kilometar i po, odnosno možda je to bila projekcija moje mašte, jer nešto što u startu deluje polunemoguće mora da bude duže nego što jeste