dan velikih planova

imao sam dve opcije, ili da odem biciklom negde poludaleko pa odatle da napravim neku kombinaciju hajka i trčanja u poluepskom maniru, ili da odem vozom ni manje ni više nego 90km od kuće i da se vratim biciklom preko planina

doduše tih 90km je autom pa pretpostavljam da je vozom nešto kraće jer tuneli dosta uštede u odnosu na serpentine 

i onda smo krenuli da raskrčujemo saksije i ostalo što stoji do žive ograde da bi mogao da priđem onim velikim merdevinama na rasklapanje, i da aku makazama skratim tu živu ogradu, tzv. šimšir, za nekih pola metra koliko izraste od oktobra do maja ili od maja do oktobra

prvo sa zemlje donja 2.5 metra, pa kada sam poravnao taj čupavi zid koji se širio unutra ka dvorištu onda sam mogao da priđem merdevinama do gornjeg tzv. krovnog dela

onaj deo do parkinga sam ošišao ranije u nedelji, i tako sam jutros završio sve, počistio, usput skratili jorgovan i jednu ogromnu granu od magnolije koja ničemu nije služila osim da mi oluk od šupe puni lišćem, dok mačor ima letvicu koja pored služi kao most da bi mogao da pređe na glavni deo magnolije gde oštri nokte i motri šta rade psi

nakon toga sam seo na trosed, podigao noge na sto, malo skrolao ponegde i ponigde, a kad sam se odmorio i posle druge činije jagoda i jedne banane ispratio pogledom sve vozove iz grada i opet otišao e-bajkom na rikaverić rajdić

da baš sve ne propadne skroz, odabrao sam malo čudan povratak između dva brdska sela kuda sam prošao možda jednom ili dvaput no ovaj put mi se sve učinilo potpuno nepoznato tako da više nisam ni u šta siguran