čoporativno

skroz neplanirano i neočekivano, nakon što su nekako utihnuli svi dogovori o zajedničkom trčanju, iznenadio me poziv dok sam se starom biciklom sa polupokvarenim kočnicama spuštao strmom ulicom u grad.
kažu klupski da se razgibavaju tu na parkingu par kilometara ispod mene, na šta sam samo pogledao šta imam na sebi i zaključio da su stare stabane patike "za kantu", pamučna majica, kačket i šorc, sasvim okej outfit za jedno neobavezno trčkaranje u hladovini.
i sparini.
neki su se bogme i oznojili.
na pola trčanja smo napravili kratku pauzu da se napijemo izvorske vode i da pokušamo da dvoje zalutalih ovčica iz Novog Sada izvedemo na pravi put.
mnogo dobra fora.
krenuli su da pronađu nešto, bez karte od papira i/ili u telefonu, sa dva odštampana A4 lista nekih uputstava ili ko zna čega već.
zaista ne znam kolike su šanse da pogode sva moguća i nemoguća skretanja planinarskom stazom, srećom medvedi su još uvek u zimskom snu pa ih neće žvakati iz zabave.
povratak je bio naravno nizvodno i malo lakši a na brdskom cilju negde oko pola smo imali i sprint za tačkastu majicu, bogme trebao nam je foto finiš.
možeš da se ubiješ od planiranja i opet mnoge stvari ne ispadnu tako dobre kao nešto skroz neplanirano, to treba da zapamtim.