08 lipnja 2020

nedelja popodne

spust sa Divčibara

bukvalno na 20 metara ispred mene auto je prešao preko mladog poskoka.
ne mislim na onog zmijića veličine ogromne gliste, nego na poskoka koji je 80% veličine poskoka, ko zna razumeće.
e sad, nije ga ubio, smrvio, spljoštio, raskrvario, prosto ga je očepio i zmija je nastavila da puzi putem prema bankini ali na jako neuobičajen način.
stajala je na zadnjoj trećini, da ne kažem na repu, a sve ostalo je podigla vertikalno ka nebu i, tako istovremeno se sklanjajući, nastavljala da preti nekom zamišljenom neprijatelju koji je ustvari već bio kilometar daleko.
možda je u međuvremenu i mene ugledala pa me dodala na popis neprijatelja, ko će ga znati.

malo sam zastao da pripazim, da je ne povredi neki sledeći auto, no srećom niko nije naišao a ona se postepeno spuštala sve niže ka asfaltu i na kraju skliznula u travu pored puta.
nekako mi je bilo žao, jer pored svog tog neplaniranog događaja i mogućeg lakšeg povređivanja, dojmio me taj adrenalinski udar pod kojim je očigledno bila.
poput onih štićenika kpd-oma koji na svaki mrk pogled potežu nož "skakavac" i drčno se usprave, rašire ramena, poviču "kome majku?" i već su prešli u kontranapad.
nadam se da je sada ok, da je zalizala sve nevidljive rane sklupčana pod nekim panjem uz žicu ražnjića i hladno Valjevsko.

pola sata kasnije sretoh i pobratima ali o tome ćemo, kao što sam i rekao, na drugom mestu:

https://burajz.blogspot.com/

ovaj Burajz iz naslova sam za sada Ja, naravno,
a glavni opšti balkanski likovi su Pobratim i Snajka, plus Burazer i Bivša Snajka,
kao što su pre desetak godina bili Bodul i Plavuša :-)

slobodno se možete identifikovati sa bilo kim od junaka, a biće još raznoraznih likova i anegdota

Nema komentara:

Objavi komentar