ako se tako može nazvati obzirom da sam se posvetio novim zanatima
naime neko je s parkinga roknuo autom u zid koji nas deli od zgrade i nabio nekoliko betonskih blokova par cm prema prolazu uz kuću čime je direktno ugrozio prolaz mojim mačkama :-)
pa sam krenuo prvo malo zidarskim poslom to ocukati (to je crnogorsko kamenolomstvo kad kažu "cukamo krš") a onda krpiti što je već keramičarski zanat jer treba te rupe od blokva nečim popuniti pa na kraju površinu zagladiti malterom
obzirom da se radi o višeslojnom procesu kontam da će se to otegnuti sve do kraja vikenda, bumo vidli
pre posle i između svega toga i posla sam uglavio dve vožnjice, jednu rutinsku na kojoj smo odmah ujutru pronašli dva mačenceta (imate ih u mom story-ju), i jednu istraživačku na kojoj sam se podsetio puta kojim sam prošao samo jednom u životu
s jedne strane, bolje jednom no nijednom, a sa druge strane život je toliko kratak da praktično svaki put kad prođeš istim putem, možda si se zajebao i straćio dan
a opet se uglavnom držimo istih puteva iz nekih suludih razloga, baš je taj isti život nekom maćeha a nekom dve maćehe
da bi ovaj blog imao smisla, evo i anegdote koja će spasiti dan
zastajem pored seoske škole da otvorim MAPSe i da vidim da li neki put odlazi negde konkretno ili samo završava u njivama i šumama
nailazi seljak kroz svoju njivu i spušta se do ograde, pogledom nemo nudi pomoć u kompenzaciju za malo druženja, prihvatam takvu nagodbu
dobar dan dobar dan
u nastavku sam saznao i gde mu je kuća i da je kao mlad stizao kroz šumu prečicom do crkve za 6-7-10 minuta, hm tu mi je već sumnjiv jer od 6 do 10 je velika razlika a i čisto sumnjam da je neko pre 50 godina dao ručni sat seljačetu drugi razred osnovne, ajd nema veze ne moram da glumim istražitelja sad
na kraju mi je objasnio da zaista postoji taj put koji se ne vidi na mapsima od velike šume, ali da ipak ne pokušavam zbog prevelikih kiša zadnjih dana koje su sigurno zamešale blato do kolena
pa ništa, naići ću letos sa boljom biciklom, pomislih, jer sam nešto petljao po ovom najgorem bajku pa sad ima prednju običnu gumu a zadnju kramponku, plus neke silne metre blatobrana koji više smetaju nego što ičemu koriste
mogao bih neki sledeći od ovakvih dana u leru da iskoristim da napravim uporedni blog ta tri mtb-a i tri trkačke, taman da samom sebi razjasnim da li nešto od toga treba prodati (TREBA!) i šta konkretno (BILO ŠTA! samo da u dvorištu bude što manje krša i što više prostora...)
naime neko je s parkinga roknuo autom u zid koji nas deli od zgrade i nabio nekoliko betonskih blokova par cm prema prolazu uz kuću čime je direktno ugrozio prolaz mojim mačkama :-)
pa sam krenuo prvo malo zidarskim poslom to ocukati (to je crnogorsko kamenolomstvo kad kažu "cukamo krš") a onda krpiti što je već keramičarski zanat jer treba te rupe od blokva nečim popuniti pa na kraju površinu zagladiti malterom
obzirom da se radi o višeslojnom procesu kontam da će se to otegnuti sve do kraja vikenda, bumo vidli
pre posle i između svega toga i posla sam uglavio dve vožnjice, jednu rutinsku na kojoj smo odmah ujutru pronašli dva mačenceta (imate ih u mom story-ju), i jednu istraživačku na kojoj sam se podsetio puta kojim sam prošao samo jednom u životu
s jedne strane, bolje jednom no nijednom, a sa druge strane život je toliko kratak da praktično svaki put kad prođeš istim putem, možda si se zajebao i straćio dan
a opet se uglavnom držimo istih puteva iz nekih suludih razloga, baš je taj isti život nekom maćeha a nekom dve maćehe
da bi ovaj blog imao smisla, evo i anegdote koja će spasiti dan
zastajem pored seoske škole da otvorim MAPSe i da vidim da li neki put odlazi negde konkretno ili samo završava u njivama i šumama
nailazi seljak kroz svoju njivu i spušta se do ograde, pogledom nemo nudi pomoć u kompenzaciju za malo druženja, prihvatam takvu nagodbu
dobar dan dobar dan
u nastavku sam saznao i gde mu je kuća i da je kao mlad stizao kroz šumu prečicom do crkve za 6-7-10 minuta, hm tu mi je već sumnjiv jer od 6 do 10 je velika razlika a i čisto sumnjam da je neko pre 50 godina dao ručni sat seljačetu drugi razred osnovne, ajd nema veze ne moram da glumim istražitelja sad
na kraju mi je objasnio da zaista postoji taj put koji se ne vidi na mapsima od velike šume, ali da ipak ne pokušavam zbog prevelikih kiša zadnjih dana koje su sigurno zamešale blato do kolena
pa ništa, naići ću letos sa boljom biciklom, pomislih, jer sam nešto petljao po ovom najgorem bajku pa sad ima prednju običnu gumu a zadnju kramponku, plus neke silne metre blatobrana koji više smetaju nego što ičemu koriste
mogao bih neki sledeći od ovakvih dana u leru da iskoristim da napravim uporedni blog ta tri mtb-a i tri trkačke, taman da samom sebi razjasnim da li nešto od toga treba prodati (TREBA!) i šta konkretno (BILO ŠTA! samo da u dvorištu bude što manje krša i što više prostora...)
Nema komentara:
Objavi komentar