28 lipnja 2020

zajedno



eto na Vidovdan se dogodilo da smo se Videli sa starim društvom i napravili poludnevni izlet trčanja pešačenja i planinarenja, da ne kažem hajkinga
sve je počelo tako što sam ja u Viber grupi predložio da danas malo "uranimo" zbog vrućine pa smo se nekako dogovorili na nit sabajle nit prekasno, u 8

pre toga je naravno ostalo puno vremena da se skokne do pijace, a kad tamo kod našeg omiljenog prodavca ispod tezge - štene i to baš malecko, šaka jada



dok je Lola birala paradajz ja sam otrčao do mesare u krugu pijace i kupio mu doručak, no malo sam precenio mališu pa je od 300g mortadele pojeo jedva trećinu, ostatak je otišao meni u sendvič za planirani celodnevni trening-izlet :-)

šteta što je tako usamljen tamo na pijaci ali imajući u vidu dinamiku nestajanja i pojavljivanja tih životinja ne sumnjam da će vrlo brzo naći neko društvo, a na drvetu u suprotnom uglu već vrebaju neki mačići pa će možda i s njima da se udruži :-)

elem, trk kući ako se za juriš biciklama može reći trk, pa opet biciklama na mesto sastanka gde nas najdraži malo ispališe i zakasniše 15 minuta, taman dok malo otopli

to što sam ja trebao da budem vođa puta nije značilo ništa jer je polovina promašila prvo odvajanje pa smo morali da trčimo za njima dok ne shvate da su pogrešili i krenu nazad


odatle nadalje je sve išlo prema planu, a nakon poduže pauze na vrhu prvog od današnjih uspona gde smo ušli u neke trešnje kao da su naše vlasništvo sam ja (zgrožen sporoćom kolone) negde u najudaljenijoj tački napravio dodatni kružić od par kilometara i taman stigao na okret (čitaj sokove kolu i kafu) istovremeno kada i ostatak škvadre


nisu mi dali da se otisnem drugom stranom klisure i otvorim kladionicu ko će prvi stići do sledeće okrepe, no svejedno smo se u povratku privremeno podelili u dve grupe, "trčeću" naokolo, i "planinareću" prečicom, i da vidiš čuda od naučnog eksperimenta maltene smo sinhrono stigli na vrh.

nakon foto predaha smo krenuli nazad a ja sam se žrtvovao da sletim na periferiju grada u divljem spustu, da bih stigao da kupim novu rundu osveženja dok oni lagano strče na vidikovac.
sve se završilo još jednom suludom prečicom kojom smo se s brda zabili maltene u centar grada a za koju niko nikada nije čuo, nekog su po glavi udarale dženerike a nekog orasi, kako se kome zalomilo, a većina je zažalila što nije obula Salomonke.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

obzirom da se sve ovo završilo negde iza podneva, ostalo je vremena da posle ručka isprobam kombinaciju stare bicikle sa dobrim točkovima i novim gumama, taman koliko da se posle ručka u par sati napravi zvezdasti treningić oko grada sa posetom svim mogućim divljim deponijama i hranjenjem i ostavljenjem vode novo-ostavljenim kucama i macama.

Nema komentara:

Objavi komentar