trek

juče sam prošao delom staze mioničkog maratona a zadržaću se na samo jednom detalju

gore levo omča je trenutak kada sam došao na raskrsnicu koja se ne vidi na slici i pogledao gde treba da idem, i tada sam shvatio da sam 500m ranije negde trebao da skrenem desno, a ja odlutao pravo glavnim putem

kada sam se vratio istim putem nazad da bih se uključio na trek maratona, sačekalo me je polomljeno bagrenje i trnje do kolena i od kolena sve do ušiju

obzirom da je oluja polomila puno bagremova i na ranijim deonicama staze, već sam zamenio jednu gumu i ostao bez rezervne, a nisam znao u kojoj dužini je ova prečica na ovaj način neprohodna pa nisam smeo da rizikujem novo bušenje i guranje bicikle 30km do kuće

ništa, otišao sam dalje glavnim putem (da se razumemo to je uzani makadam na mestima prošaran blatom i baruštinama, no od ovog skretanja je svakako glavniji) i mic po mic se spustio tamo gde je trebalo

oni koji budu vozili maraton će imati lepe poglede, lepše od mojih jer su meni planine bile mahom iza leđa pa sam morao da se osvrćem ne bih li napravio fotku, iz suprotnog smera će ovo dugo dugo da se vidi kao na dlanu

ostao mi je samo jedan nepoznat deo celokupnog maratona dok sam sve ostalo u raznim situacijama i treninzima već prorešetao, tako da jedva čekam da vidim i taj deo treka odnosno mog kraja, no to će da sačeka neku drugu priliku