zlato zlatu, pepeo pepelu

juče me onako baš poremetila grozna vest o našoj olimpijki koja je iznenada umrla 20-ak dana nakon porođaja u 31. godini života, totalno nestvarno u trenutku dok izbore pobeđuje stranka sa sloganom "za našu decu" :-/

istog dana uveče, jedna od stranica udruženja za pomoć životinjama je objavila sliku mlade žene sa psom i natpisom "neka te anđeli čuvaju" i bogme par sati sam bio u još većem šoku zato što mi se učinilo da to na slici može biti jedna od dve devojke sa kojima smo blisko sarađivali na jednom dramatičnom slučaju spašavanja (koji je kasnije prerastao u viralnu objavu sa milijardu pregleda komentara i čega sve ne)

elem, ispostavilo se da barem to nije bio slučaj, nego da se radi o jednoj istoj ženi

od mase tekstova sam odabrao za blog upravo ovaj jer se na njemu nalazi i slika sa psom, a čak i ta priča ima neverovatno težak kraj obzirom da nekoliko objava kasnije na instagramu stoji mala priča o tome kako se pas otrovao podmetnutim otrovom u javnom parku

👇

slike-koje-slamaju-srce 
👆

obzirom da zaista ne pratim streljaštvo kao večnom sportisti mi je bio posebno zanimljiv podatak iz nekog drugog od brojnih tekstova, kako je poslednju zlatnu medalju osvojila samo tri meseca pred porođaj.
dobro, gađanje iz vazdušnog pištolja nije nikakav napor u fizičkom smislu, jedini problem može biti povišeni puls jer je potrebna apsolutno mirna ruka a sa detetom od šest meseci u stomaku puls svakako ne može biti kao kada si u špicu forme

tako sam, tragičnim sledom njene smrti tek posthumno saznao mnoge podatke iz sportske biografije, usput prelistavši njen profil na instagramu zatečen kreativnošću te mlade žene koja je nesebično delila predivne fotografije iz svih delova sveta, usput uspevajući da meni jako sličnim načinom korišćenjem filtera izvuče najbolje iz svake fotografije ljubimca, psa ili mačke, uhvativši mnoge lepe momente manirom dobrog fotografa

još jedna prilika da neupućeni na primeru shvate da nije svaki sportista jedno isto, da iako je dobar deo njih neobrazovan i neotesan, polupismen i četvrtpametan, ne mora da znači da osim talenta za sport ne mogu biti i pametni i kreativni i brižni i porodični i sve najlepše što bi svaki čovek ionako trebao da bude

otišao je jedan dijamant, eto, a sinčić koji se rodio će tek saznati da je tri meseca pre rođenja zajedno sa mamom bio na evropskom prvenstvu i osvojio ništa manje nego zlatnu medalju

da ja sad ne lupam previše kad je pre mene već neko napisao ovako divne stihove:

From ashes to ashes, from dust to dust.
You’ll rise again, in this I’ll trust.
You’re in our hearts, ‘till the end.
We will meet again, depart my friend.
You may be gone, but I know you’re near.
In my heart, I hold you dear.
My only hope, in peace you’ll rest.
I still miss you, I bet you guessed.
I’ll see you soon, it’s a must.
Ashes to ashes, dust to dust.