imam anegdotu sa jučerašnjeg trening-izleta
naime pošto sam nešto malo otrčao ujutru dok je bilo pristojno vreme, otišao sam popodne da još malo dopunim po kiši pa da to sve skupa barem pređe onih murakamijevih 10km
popodnevni plan je bio da otrčim jedan deo uz reku, da odatle usplaninarim na vrh brda, pa da odozgo strčim drugim putevima u grad
I NEĆETE VEROVATI ŠTA JE UGLEDAO!
negde na pola uspona, neuobičajena slika, momak stoji pored bicikle, naslonio se laktovima na guvernalu i zagnjurio glavu u ruke, kao da se nešto teško zamislio
nakon tri zvižduka i povika ALOOOO nekako se trgao i uspravio
znači tip je ladno zaspao tako stojećki!
zdravo zdravo, i kad sam ga pitao da li mu treba neka pomoć, orijentacija, štagod, izneo mi je suludu ideju: spušta se stazom od mokrog blatnjavog kamenja iz pravca manastira, pa bi da malo istraži kraj, čuo je da do manastira može da se dođe i drugom stazom
natenane mu ispričam kuda ide markirana planinarska staza, ali da će tuda izginuti po blatu čak i da ne vuklja neki težak mtb sa sobom, a ovako ne znam ni da li će uspeti da prođe
ne ne ne, on je mislio drugom stazom, po pruzi
PO PRUZI?????
pa nije ti ovo pruga beograd zagreb 400km samo pravo pa da ti ideš prugom i guraš biciklu i povremeno se osvrćeš da li će naići voz!!!
kako ćeš sa biciklom kroz tunele, znaš li koliko vremena treba da potrčiš i skloniš se u ono udubljenje na svakih 50m, gde ćeš sa biciklom tako brzo, on očigledno fantazira ili nema pojma u šta bi da se upusti
teoretski možeš i da se prilepiš leđima uz zid tunela, uvek ima pola metra prostora od vagona do zida, ali ta guvernala ti je šira, zakačiće te voz pa još ako naiđe spreda tačno će te sopstvenom biciklom preseći na pola
malo me gledao belo kao štenetu kad se obraćaš ali je na kraju odlučio da ja bolje znam i da će da me posluša
krenuli smo nazad uzbrdo, pitao me je da li hoću da trčim pa će on trčati pored mene i nositi biciklu (?)
sad pak ja njega gledam belo, kontam ima u ovoj zemlji 20-ak ljudi koji mogu sa mnom ovde da ustrče, od kojih nijedan ne bi izdržao sa sve vukljajući biciklu kroz mokre kamenčuge i blato, da si jedan od njih već bih te prepoznao a i tako u patikama za šetnju i farmerkama...
neka, nemoj da se oznojiš, a i ako idemo sporije duže čemo pričati, odvratih budalu od srčanog udara
e tu je nastavio da mi iznosi svoje planove, kako njemu smeta bunarska voda, pa je došao da ispituje ovaj kraj, on bi da se skući pored nekog izvora, i da se posveti tako tom životu u prirodi
rekoh pa konkretno ovde ima samo jedan izvor ali dole uz reku je zabranjeno i kampovanje a kamoli da se ti naseljavaš sa svojom zarđalom bicikletinom na kojoj ne rade kočnice pa svuda guraš nizbrdo
imaš puno izvora oko suvodanja i stanine reke, probaj na tu stranu
a jel ima tamo neki manastir, pita on, ima crkva u stavama rekoh tamo ti je taj neki otac marjan
on je otišao u penziju! izvali momak kao iz topa, vidim da je bolje informisan o manastirima nego o izvorima
i o pečurkama!
naime
kaže nabrao sam dve pečurke, MISLIM DA SU (pa sad neko ima tipa &$S%*?O&%čarka), pa sam krenuo dalje niz šumu da vidim ima li ih još
ON MISLI DA SU (!)
kuku majko
a iovako je već sav pogubljen, garant je na muharama odrastao
i ništa, objasnio mu ja kuda sve može da se prođe, kuda ne može, gde još ima kakva crkva, nije znao ni za belu u deguriću ni za crvenu u leskovicama, predložio sam mu da veže biciklu kad već ima sajlu, reče da nije poneo ključić :-)
pa će da zagura biciklu negde u žbunje i da siđe još jednom do manastira, i negde da ZABIVAČI dok se ne osuši, kontam da će početi one opatice odozdo da ga teraju kamenjem kad ga vide još nekoliko puta
mislim se nešto, daj bože da ti umeš da zapamtiš i nađeš biciklu tačno u žbunu u koji si je zagurao, još ako usput pojedeš te pečurke...
PS
dodatak iz sekcije Cajka
https://burajz.blogspot.com/2020/06/svacija.html
naime pošto sam nešto malo otrčao ujutru dok je bilo pristojno vreme, otišao sam popodne da još malo dopunim po kiši pa da to sve skupa barem pređe onih murakamijevih 10km
popodnevni plan je bio da otrčim jedan deo uz reku, da odatle usplaninarim na vrh brda, pa da odozgo strčim drugim putevima u grad
I NEĆETE VEROVATI ŠTA JE UGLEDAO!
negde na pola uspona, neuobičajena slika, momak stoji pored bicikle, naslonio se laktovima na guvernalu i zagnjurio glavu u ruke, kao da se nešto teško zamislio
nakon tri zvižduka i povika ALOOOO nekako se trgao i uspravio
znači tip je ladno zaspao tako stojećki!
zdravo zdravo, i kad sam ga pitao da li mu treba neka pomoć, orijentacija, štagod, izneo mi je suludu ideju: spušta se stazom od mokrog blatnjavog kamenja iz pravca manastira, pa bi da malo istraži kraj, čuo je da do manastira može da se dođe i drugom stazom
natenane mu ispričam kuda ide markirana planinarska staza, ali da će tuda izginuti po blatu čak i da ne vuklja neki težak mtb sa sobom, a ovako ne znam ni da li će uspeti da prođe
ne ne ne, on je mislio drugom stazom, po pruzi
PO PRUZI?????
pa nije ti ovo pruga beograd zagreb 400km samo pravo pa da ti ideš prugom i guraš biciklu i povremeno se osvrćeš da li će naići voz!!!
kako ćeš sa biciklom kroz tunele, znaš li koliko vremena treba da potrčiš i skloniš se u ono udubljenje na svakih 50m, gde ćeš sa biciklom tako brzo, on očigledno fantazira ili nema pojma u šta bi da se upusti
teoretski možeš i da se prilepiš leđima uz zid tunela, uvek ima pola metra prostora od vagona do zida, ali ta guvernala ti je šira, zakačiće te voz pa još ako naiđe spreda tačno će te sopstvenom biciklom preseći na pola
malo me gledao belo kao štenetu kad se obraćaš ali je na kraju odlučio da ja bolje znam i da će da me posluša
krenuli smo nazad uzbrdo, pitao me je da li hoću da trčim pa će on trčati pored mene i nositi biciklu (?)
sad pak ja njega gledam belo, kontam ima u ovoj zemlji 20-ak ljudi koji mogu sa mnom ovde da ustrče, od kojih nijedan ne bi izdržao sa sve vukljajući biciklu kroz mokre kamenčuge i blato, da si jedan od njih već bih te prepoznao a i tako u patikama za šetnju i farmerkama...
neka, nemoj da se oznojiš, a i ako idemo sporije duže čemo pričati, odvratih budalu od srčanog udara
e tu je nastavio da mi iznosi svoje planove, kako njemu smeta bunarska voda, pa je došao da ispituje ovaj kraj, on bi da se skući pored nekog izvora, i da se posveti tako tom životu u prirodi
rekoh pa konkretno ovde ima samo jedan izvor ali dole uz reku je zabranjeno i kampovanje a kamoli da se ti naseljavaš sa svojom zarđalom bicikletinom na kojoj ne rade kočnice pa svuda guraš nizbrdo
imaš puno izvora oko suvodanja i stanine reke, probaj na tu stranu
a jel ima tamo neki manastir, pita on, ima crkva u stavama rekoh tamo ti je taj neki otac marjan
on je otišao u penziju! izvali momak kao iz topa, vidim da je bolje informisan o manastirima nego o izvorima
i o pečurkama!
naime
kaže nabrao sam dve pečurke, MISLIM DA SU (pa sad neko ima tipa &$S%*?O&%čarka), pa sam krenuo dalje niz šumu da vidim ima li ih još
ON MISLI DA SU (!)
kuku majko
a iovako je već sav pogubljen, garant je na muharama odrastao
i ništa, objasnio mu ja kuda sve može da se prođe, kuda ne može, gde još ima kakva crkva, nije znao ni za belu u deguriću ni za crvenu u leskovicama, predložio sam mu da veže biciklu kad već ima sajlu, reče da nije poneo ključić :-)
pa će da zagura biciklu negde u žbunje i da siđe još jednom do manastira, i negde da ZABIVAČI dok se ne osuši, kontam da će početi one opatice odozdo da ga teraju kamenjem kad ga vide još nekoliko puta
mislim se nešto, daj bože da ti umeš da zapamtiš i nađeš biciklu tačno u žbunu u koji si je zagurao, još ako usput pojedeš te pečurke...
PS
dodatak iz sekcije Cajka
https://burajz.blogspot.com/2020/06/svacija.html
Nema komentara:
Objavi komentar