nađoh na fejsu nekoliko slika sa Dužine (33km?) koju smo usred leta trčali na Kopaoniku pre par godina pa se naložih da još uvek mogu da budem prâvi trkač, što u prevodu znači da smem sebe da smatram dovoljno živim nakon onog polumaratona juče, da bih se usudio na još jedno trčanje obzirom da mi rosulja i +14° nije baš primamljivo za biciklu.
kišica je zastala baš kad sam krenuo i izgleda da sam se brzo adaptirao na drugi deo godine tojest jesen/zimu pa mi je danas bilo čak i toplo, ali me mrzelo da skidam duks od fleece-a pa sam ga baš fino natopio na usponu od 4km na kojem me je pratuckao vetar.
na vrhu sam ga istresao od vode, malo provrteo dupetom u krug, pet puta levi krug pa pet puta clockwise pa opet, i tu još malo blejao i opalio par fotki pa se otisnuo nizbrdo u grad. da mi je neko rekao da nakon onih 21km od kojih sam se do kraja dana osećao full iscrpljen, mogu odmah sutra da otrčim 15km tempića, paaa, rekao bih mu samo - hmmm??
koliko vidim prognoza je opet promenjena jer je do juče bilo najavljeno sunce od četvrtka pa nadalje nekoliko dana, a sada su opet vratili na promenljivo, vetrovito, vlažno i jednom rečju govnjivo. ne mogu da verujem da ću četvrtu godinu za redom ispušiti onu zamisao IMA DA SE NAVOZAM BICIKLE DOK NE DOBIJEM KURJE OKO NA DUPETU.
no da baš ne katastrofišem prvog juna jer leto po nekom mom kalendaru traje od danas pa naredna 4 meseca, valjda od tih 120 ugledamo bar 60 lepih dana, od čega će 10 da propadne jer će doći NAKON neke velike vožnje ili trke, 10 će proći u putovanju (nadam se), a ostalih 40 će otprilike da se podeli na 20 srednje- ili polu-istraživačkih, 10 onih "za pamćenje" i 10 "epskih".
sada prepolovite sve ovo što sam izmaštao i pomolite se da do kraja godine ostvarim pola od te polovine i eto vam realnosti i odgovora zašto sam uvek nezadovoljan. jbg.
Nema komentara:
Objavi komentar