četvrti četvrtog četvrte

e sad već moram da objasnim naslov jer za razliku od prethodnih preticanja dostizanja i ostavljanja u prašini (kao što će sutra peti četvrtog *nešto*) ovaj naslov znači da taj datum nisam nikada zaboravio.

 poput onog 7.7.2007. kada sam na brdskoj trci oko avale postao veteranski prvak države na 10km na cesti, i pred kraj bezmalo pohvatao najbolje seniore i uleteo u fond novčanih, tako mi je ostao u pamćenju i 4.4.2004. kada sam na tv-u (verovatno eurosport) gledao prenos maratona iz pariza i eto, svake godine se na 4.4. toga setim, a godine prolaze nervoznim korakom i već je 2022, niko od tiktok generacije nije gledao maraton u parizu 2004.

nakon onih dijagonala koje sam toliko puta opisao da će me guggggl kazniti nekakvim antispam filterom, prvo sam otrčao skromnih 7km rikaverija po obližnjim brdašcima i stazicama kojima retko trčim, sve to špikovano sam par kilometara hajka stazicama kojima nikada ne trčim.

a nakon toga i opet pola dana radova oko renoviranja dvorišta, misleć da sam premoren popio sam duplu kahfu i otisnuo se biciklom pony prvi kilometar kroz grad, da bih na trčanje krenuo sa nekog drugog mesta a ne od kuće, i onda mi u startu bude lakše.

brzine mi nisu puno značile jer sam opet išao po single tracku preskačući korenčiće i kamenčiće, no noge su se polako razvezale i odmakao sam dobrih 5-6km od grada.

nakon toga sam odlučio da mi se ne trči dugačko i sporo, nego da mi se trči BRZO, jer je to bolji trening i zbog celog tela, nogu leđa itd, a i zbog tehnike prevashodno.

onda sam sve kroz šumu pretvorio u intervalni trening sa zaletanjem od minut i odmorom u vidu hajka dok se malo ne odmorim, na prestrmim delovima gde bih ionako puzio u mestu,

tu negde sam se setio jedne staze kojom smo davno pešačili/planinarili i koja je par godina bila neprohodna od trnja i šiblja, a od tada se u blizini nastanio novi konjički klub pa se pojavilo par novih staza po brdu.

krenuo sam u hajk tom starom stazom koja sada ide malo drugim putem i na jedvite jade izbio na livade povrh brda i u poslednje domaćinstvo iznad ponora, odakle me je put vratio u najveće selo.

nakupilo se 13km trčanja i oko 2km hajka, ne znam koliko imam nesnimljenog tamo kuda sam poznavao stazu jer sam na satu merio trčanje a telefon upalio samo na tom glavnom delu da mogu bolje da se orijentišem, ipak znače mapsi kada u nepreglednoj šumi *znaš* na koju tačno stranu da ideš jer ćeš izbiti u najbližu livadu.

zadovoljan trčanjem, napokon.

sutra na dva kotača.