danas je bio skroz neuobičajen dan koji se niotkud organizovao sâm od sebe.
seo sam na bicikl pony (koji Milijana gony) i krenuo kroz grad da se provučem kroz dosadne poznate ulice i da negde uz reku započnem turu pa dokle stignem.
obukao sam se malo toplije jer je u par navrata pljusnulo što je uz severni vetar pomoglo da +7 deluje kao +4, a +4 mi nikada nije bilo privlačno.
pa još ako je mokro.
i na drugoj raskrsnici smo videli da neko trčkara, nekih 50m od pešačkog plus 4 trake plus ono ostrvo između 2+2 trake i zaista nisam imao pojma ko bi to mogao biti.
- gle neko trči!
- jes'. gle.
i onda je taj neko mahnuo i zakočili smo i sačekali da dotrči da bi pokušali da identifikujemo šta se nalazi ispod kapuljače.
drugarica krenula na trčanje, kaže idem malo tu i tu, ČEKAJ rekoh, mogu i odavde da krenem!
stojim pored saobraćajnog znaka na raskrsnici na kojoj je zgrada policije, trebalo mi je deset sekundi da siđem sa bicikle i vežem je sajlom za znak (cev) i da upalim garmina.
njemu je pak trebalo pola minuta da nahvata signal kroz oblake ali dotle sam već uveliko trčao.
ideja (moja) je bila da otrčim sa drugaricom veći deo tog njenog kruga, oko desetak km, pa kada priđemo gradu da se odvojim na neki svoj dodatak.
(jer sam znao da će prvi deo biti lagan i sa hodanjem na uzbrdicama i krajnje neumarajuć).
no obzirom da je sa zastajanjima (fotos und mehr fotos) trajalo dosta preko očekivanih sat i po, na kraju sam odlučio da više neću ni trčati.
odoh kući na ručak, rekoh.
nakon opraštanja sedam na biciklu mada bih radije dotrčao sve do kuće i sutra po suncu otišao po pony, i dok vozim tih zadnjih 550m do kuće, počinje kiša i to ozbiljna.
eto, doslovno sam uknapio boravak napolju između dva pljuska.
zadovoljan.
vo2 mi je od ovog izleta opao za pola procenta ali bože moj, sutra će opet porasti.
a da sam išao sâm možda bih ostao sat duže ali bih trčao manji udeo, plus bih pokisao.
sudbina.
Nema komentara:
Objavi komentar