petak, 15. travnja 2022.

nije propast Sveta

kao i svaki prethodni put kada sam poremetio ritam večeri, dan kasnije sam (bio) sav na pola koplja pa nije trebalo da me čudi što se opet dogodilo, ali valjda sam zaboravio da je to odavno postalo pravilo pa sam se jelte IZNENADIO.
no nepokoleban sam prionuo na neke prolećne radove od kojih sam se umorio više nego što sam se nadao pa mi je za sportsko-rekreativne aktivnosti ostalo još manje snage, a bogme i volje.
obukao sam se za kombinaciju planinarenja i trčkaranja no na kraju se dan završio tako da nisam upisao ni metra trčanja iz prostog razloga što biciklu nisam nigde ostavio pa krenuo u istraživanje prirode, nego sam birao iole prohodne puteljke kuda sam mogao da je guram, da bih je imao pri ruci (pri dupetu) za povratak nizbrdo.
ukratko, detaljnom proverom sam zaključio da se kroz TU šumu ne može trčati nigde dalje kuda bih ja voleo nego da svi putevi izađu nazad u isto selo, ostatak je neprohodan i sav u šiblju i trnju.
postoji još jedan mogući ulazak/prolazak nekako popreko, ako jednom snimim akciju biće i meni jasnije a kamoli ovako na papiru mrtvo slovo.
elem lepi dani su prošli, sledi period malo hladnijeg i promenljivijeg vremena i od sutra mogu bez ustručavanja najaviti povratak trčanju.
pa šta bude.
možda nešto iskombinujem baš sa TIM putem koji mi nedostaje u slagalici, iz ONE šume nizbrdo ili iz ONE njive uzbrdo.




Nema komentara:

Objavi komentar