ide nabolje, nije još najbolje

jutros mi se učinilo da je noga još malo bolje. bolja.
kad mi je frend ortoped pre dva dana rekao da ću za tri dana biti opet u šumu, mislio sam da je malkice optimističan.

ipak nisam ja tinejdžer kome sve zaraste preko noći.

onomad kad sam, prvi ili drugi put, slomio ključnu klavikulu, sećam se da sam guglao neke članke o zarastanju, i našao neku studiju gde su bebama ključne kosti srastale doslovno za par dana, ako ih oštete tokom porođaja.

kako bilo, krenuo sam na ambicioznije pešačenje nego zadnja dva dana, jer sam već na gradskoj bicikli video da mi je noga puno okej-ije nego juče.
i odoh uzbrdo, bez ikakvih problema.

eeeeeeeeeeeeeeeeeee...
ali pred navrh brda videh da su mi se zavoji odmotali.
to je to kad u otpusnoj listi piše previjanje za tri dana, a kad Lola kaže MOŽEMO MI TO I SAMI, ODMOTAVAJ DA VIDIM.
odmah sam skontao gde je greška, sve sam odmotao ali sam na kraju odustao od ponovnog previjanja, onako nasred livade.

rekoh, pa dosta je i ova jedna gaza pod flasterima.

pomalo me zabrinula fleka u centru koja je ukazivala na to da je negde nešto još uvek curilo, iako je tokom previjanja delovalo da će ostati zauvjek suho.

kad sam se već jednom odmotao, rekoh, možda je došao i dan da ovo sve detaljno operem, pa sam odmah s praga uleteo pod tuš, te je spalo i sve ovo sa slike, osim čarapa naravno, njih sam ranije skinuo.

opet sam sve naprskao antibio sprejem, ali nisam preko toga stavio ništa, trenutno sam golonog, ili ti ranogo(l), a sprej je ionako umro.
nemojte da vas uplaši ono upozorenje na bocama pod pritiskom da se ne smeju otvarati ili spaljivati ČAK I KADA SU PRAZNE, jer kada su prazne (od plina) u njima uvek ostane sadržaja, tako da bez obzira da li se radi o wd40 ili antibiotiku, nije loše ostatak odsuti pre bacanja.