srijeda, 27. travnja 2022.

istraga na mestu zločina (C.S.I. Gradac)


obzirom da me noga dovoljno boli da ne mogu normalno da hodam nego je onako vučem, a da mi je besmisleno ležati po ceo dan i zaraditi i bolove oko kičme, seo sam na bicikl pony (što ga Milijana gony) i odvezao se do kraja ravnog asfalta uz reku, pa dalje nastavio lagano peške železničkom prugom.

tamo je uvek pusto, mir i tišina, vozovi su jako retki i čuješ ih na vreme da se bezbedno skloniš, no najvažnije je da nema ljudi koji bi se čudili zašto i gde ide neko ovako umotan u zavoje. i tako sam odšetao prugom pažljivo po onom kamenju sve do mesta ispred jednog tunela gde planinarska staza preseca preko šina i spušta se na neko od kupališta. tu sam skrenuo do mesta na kojem sam se juče nabio na drvo, i pronašao zločinca iz zasede. sklonio sam granu koja je stajala preko i lišćem zaklanjala ove šiljke. kasnije sam celo drvo 5m dugačko zakrenuo pola metra nizbrdo da još neko ne bi nastradao na sličan način, mada sam ja one glavne i najopasnije šiljke već odneo pod kožom.

još stotinak metara dalje sam našao sledeće oboreno drvo na kojem sam sedeo i pokušavao da jednim šiljkom iščeprkam drugi i on bi trebalo (taj prvi) da je tu ostao, rukama sam dugo i pažljivo premeštao lišće i grančice i raskrčio gotovo dva metra kvadratna no nisam ga našao. izgleda da je neka druga služba dolazila na mesto nesreće i pokupila dokaze. štaviše obzirom da mi je taj komad drveta stajao pod kožom, možda je neka životinjica to nanjušila pa ga odnela dalje, ko će ga znati, uglavnom da je bio tamo među svim onim tamnim lišćem i granjem, sigurno bih ga primetio, skoro blještavo svetlo-žuti iver koji tom bojom uveliko odskače od svog ovog smeđeg okoliša. 

a šta ćeš.
upisao 9km bicikle i 4km hajka, nije loše za dan bolovanja.

Nema komentara:

Objavi komentar