elem plan je bio da se ovaj četvrtak rezervira za putovanje u novi beograd tojest dom kulture studentski grad i da se tamo nazoči koncertu jedinog benda koji je odlikovan za svoj umetnički rad, pošto smo im jednom prilikom uručili medalje koje su među sobom rasporedili kome zlato kome srebro a kome bronca.
i naravno da mi je bilo dosadno da sedim u autu do tamo i od tamo pa sam izmislio neku putanju kojom se alternativno može stići biciklom što dalje od kuće a dovoljno daleko i od beogradske gužve.
... pa sam tako vijugao puteljcima bez previše saobraćaja, i nekako stigao do Save uz koju sam se provozao od jedne do druge termoelektrane, no nisam gledao u visoke šarene dimnjake nego u reku naravno.
naime ti dimnjaci se vide i odavde sa okolnih brda kada je bistar vazduh, te mi nije bilo zapelo da ih preterano zumiram.
oko jednog sam umalo napravio pun krug kada me je put odveo negde levo pa levo pa levo pa sam rešio da presečem ali sam onda otišao previše previše previše desno desno desno i na kraju se nekom prašnjavom makadamčinom vratio tamo gde sam već odavno trebao da budem, pod uslovom da nisam ni tražio prečice.
naravno susret sa automobilom je dogovoren kod nekog od Lidlova, bilo kojeg, gde sam se častio biciklističke rukavice, još jedan šorc za trčanje (koje trčanje?) i dve torbice znate one da se mobitel nosi na guvernali, E TO DA SAM IMAO SAMO TRI SATA RANIJE, BIO BIH U LIDLU SAT RANIJE.
a ovako izvadi mobitel upali mapse zumiraj satelitski vju da vidiš šta je put kroz kukuruze a šta zemljani a šta tucanik a šta asfalt kad ono nije asfalt.
verovali ili jok, napravio sam skoro 25 prosek što je uz malo brda, malo lutanja, malo off-roada i bad-roada, sasvim solidno za ovu biciklu koja je napravljena da bude univerzalna poput onih patika road-to-trail a ustvari nije idealna ni za jedno, za asfalt je preteška a na makadamu pleše kao bambi na ledu. koga briga.
Nema komentara:
Objavi komentar